Mistični Prag 3

Polako koračamo ka mostu.  Ovim putem ne treba žuriti. Ima šta divno da se vidi i sa leve i sa desne strane. Polako prolazimo pored galerije  Manes, koja se nalazi na reci i u koju treba obavezno da svratite kada se zateknete u ovom delu grada, jer uvek ima neka dobra izložba. Sa desne strane, odmah preko puta velelepnog zdanja Narodnog pozorišta (ako slučajno budete imali sreće i uspete da nabavite karte za neku predstavu u Narodnom pozorištu, ne propuštajte to), nailazimo na zgradu Fakulteta Dramskih Umetnosti, poznatiju kao FAMU, u čijem prizemlju se nalazi kafana Slavija. Ovde su se okupljali kako naši, tako i češki poznati režiseri, montažeri, kamermani.

Odatle je zaista predivan  pogled na reku i gore na Hradčane, koji su mi od prvog momenta kada sam kročila u Prag 1985.godine, izgledali kao Diznijev grad. Ne znam da li je iskoristio Hradčane da mu budu inspiracija za njegovu uvodnu špicu, ali meni se tako učinilo i znam da nisam jedina. Nešto malo pre skretanja levo, ka Karlovom mostu, nalazi se kafana Lavka.

Posle Plišane revolucije 1989. nije bilo puno mesta za izlazak, ali to malo kafana u koje smo odlazili su odisale posebnom udobnošću. Udobno je najbolji izraz za to kako smo se osećali kada bismo izašli. Lavka je bila jedno od tih mesta, pored Slavije, Nove Scene, Expa i tako dalje. Mnoge kafane više ne postoje, ili su se potpuno promenile. Ponekad zažalim za tim divnim, starim vremenima, ali suština je da i nova donose mnogo toga lepog.  No, vratimo se mi mostu, Karlovom mostu.

 

Još od pamtiveka su ljudi prelazili  Vltavu u današnjem centru Praga i to uz pomoć nekoliko brodića i tako prenosili robu i prevozili ljude s jedne obale na drugu. Onda su postavili drveni most, negde kod Manesa, koji je 1157 godine odnela poplava.  Nakon toga je kralj Vladislav II naredio da se napravi prvi kameni most, koji je bio završen 1172 godine i koji je dobio ime po Vladislavljevoj ženi, čuvenoj Juditi. Nažalost i to sjajno delo, Juditin most, uništava poplava 3. Februara 1342 godine. Pošto je kameni most nestao, Pražani su ponovo postavili drveni most i prevozili su se čamcima sa jedne strane reke, na drugu. Smatra se da je kamen temeljac, Karlovog mosta bio položen 1357 godine, ali se razilikuju mišljenja hroničara, kog tačno datuma se to desilo. Tako da je negde napisano da je kamen temeljac postavljen u julu, a drugi smatraju da se to desilo na sv. Vida (naš Vidovdan) 15. Juna.

 

Po naredjenju Karla IV, u most su stavljane ljuspice od jaja. Naravno bilo je veoma važno da te ljuspe budu od nekuvanih jaja, tako da su takva jaja i dolazila na gradilište i to iz svih krajeva Češke, osim iz Velvara koji su poslali cela jedna zaprežna kola puna kuvanih jaja. Ta priča o jajima, neverovatno podseća na zidanje Smedereva, ali u Češkoj niko nije zamerio Karlu IV, a još manje njegovoj ženi (kako je to bio slučaj kod nas sa Prokletom Jerinom i Djuradjem Brankovićem), što su iskoristili tolika jaja kako most ne bi ponovo odnela neka sledeća poplava. Ljudi su se već navikli na svoje vodenjake, na njihove besove, i znali su da ako ne svako, ono svako drugo ili treće proleće poplava mora da se desi. Manja ili veća. I naravno, mnogo puta je bio oštećen i Karlov most, čak su padale skulpture Sv. Vaclava i andjela u vodu, ali se sve obnovilo i bilo je to lakše uraditi, nego zidati most ponovo

Šta još čini ovaj most tako snažnim, jeste to što se priča da je graditelj mosta zazidao mač pustevnjaka iz Crne šume u osnove mosta. I navodno, kada češkoj zemlji bude najgore, izleteće taj mač pod oblake i svetleće  ceo u vatri, tako da će moći da se vidi po neprijatelju. Druga priča koja se priča o tom istom maču je još interesantnija, kako za Čehe, tako i za nas. Naime, govori se da je nedaleko od Karlovog mosta, na Kampi u pagansko doba, stajala statua boga Peruna. Pošto je došlo hrišćanstvo u ove krajeve, statuu su razbili i bacili je u Vltavu. Kameni mač koga je bog Perun držao u ruci zazidali su u Karlov most da ne bi mogao da napravi neku štetu. Na tom mestu, gde je uništena statua boga Peruna ubačena u reku, svake godine se davilo mnogo hrišćana. Tako da su se ribari uvek bojali, kada su nekome na tom mestu trebali da pomažu. Smatra se da će Perunova zloba da nestane, onda kada se iz Vltave izvadi njegova statua. Verovala sam da će je možda izneti na obalu poplava koja se dogodila pre 16 godina, izgleda da nije. Da li još uvek uzima nevine žrtve slovenski bog Perun, ispod Karlovog mosta, ne znam, ali znam da bi sigurno bilo lepo da se ta statua pronadje.

 

O potpuno čarobnoj statui, koja ispunjava vaše želje, Jana Nepomuckog, pisala sam još u prvom broju, ali nisam vam tamo rekla da su ga ubili i to tako, što su i njega bacili u reku. Izgleda neverovatno, ali očigledno je da je Karlov most, još na početku zidanja bio opterećen mnogim bacanjima u vodu i mnogim osvetama. Upravo zato, sve vezano za njega postaje još zanimljivije.

 

Dakle, na mestu odakle su gurnuli Jana Nepomuckog u vodu, koji se inače smatra za čuvara mostova i reka, deo svoda se rušio i nikako nije mogao da se sazida. Sve što bi se preko dana sazidalo, noću bi se urušilo. Na gradjevinu je došao mladi gradjevinar, koji je čvrsto odlučio da uspe da sazida deo svoda koji se stalno urušavao. Toliko mu je bilo stalo do toga, da se na kraju dogovorio sa djavolom. Prema ugovoru izmedju njih dvojice, kada se most bude sazidao, duša, koja prva bude prešla most, pripašće djavolu. Graditelj je hteo da predje djavola tako što je smislio da pusti petla da prvi predje most. Ipak, djavo nije dozvolio da bude prevaren. Još pre otvaranja mosta, presvučen u radnika, saopštio je ženi graditelja, koja je tada bila trudna, da požuri preko mosta u Staro mesto, jer joj je muž ranjen i umire. Žena je odmah krenula. Čim je prešla most, slošilio joj se. Uveče su ona i dete koje je nosila pod srcem umrli. Medjutim, pošto je djavo, po ugovoru, imao pravo samo na jednu dušu, nevina dušica malog deteta ostala je da pluta u oblačiću iznad Karlovog mosta i da kija. Smatra se da će duša biti slobodna onog trenutka kada neko detetu čim kine, bude rekao „nazdravlje“.

 

Zato, kada budete gazili kocku po Karlovom mostu, i kada se zateknete negde oko mesta gde se nalazi Jan Nepomucki ili gde je krst, jer se veruje da su odatle gurnuli Jana Nepomuckog u reku, recite „Nazdravlje“ detencetu, čak i ako ga ne čujete. Možda je baš u tom trenutku kinuo. Oslobodite tu mladu dušu i učinite dobro delo. Onda zamislite želju i krenite dalje ka Kampi. Pre nego što sidjemo sa Karlovog mosta, u sledećem javljanju, ispričaćemo još neku priču sa ovog neverovatnog mesta, jer je Karlov most pun sjajnih priča koje zavredjuju vašu pažnju.

 

 

 

x

Takođe pogledajte

Zvezda je uz studente!

Solidarnost rukovodstva FK Crvena Zvezda za sve studente i žitelje Kosovske Mitrovice ulila je nadu ...

Facebook