Čim primetim glumu – tu nešto ne valja

Ivan Bekjarev, naš proslavljeni glumac, govori za portal Fokus vesti

O sebi, životu, radu, glumi, borbi, pobedama i porazima, Ivan Bekjarev, glumac i profesor, govori sa mirom koji su donele godine uspešne i bogate karijere

Fokus Vesti: Sve je počelo slučajno. Krenuli ste stopama malog glumca amatera, komšije velikih glumaca, Olivere i Radeta Markovića, a onda stigli do scene, pa talasa tek otvorenog radija „Studio B“.

Ivan Bekjarev: Da, ja sam bio jedan od prvih članova redakcije, da kažem da sam ja otvorio „Studio B“ daleke 1970-te godine. Mlad voditelj, pun neke pozitivne radne energije, iskusio sam prvu popularnost koju mi je doneo radio. Međutim, već nakon kratkog vremena, bio sam „vrbovan“ od strane tadašnjih čelnika Radio Beograda koji su me pozvali u redakciju i danas popularne Dvestadvojke. Ja sam se prvo opirao, a onda mi je, sada to mogu slobodno da kažem, objašnjeno da Studio B nikada neće snimati filmove i serije, a da je Radio televizija Beograd kuća u kojoj mogu da gradim svoju karijeru. Shvatio sam šta je najmudrije da uradim. Bilo je tužbi zbog jednostanog raskida ugovora. Umešali su se advokati, bilo je gusto ali se na kraju sve završilo na najbolji mogući način. Svakog 1. aprila, koji je dan „Studija B“ ja se odazovem pozivu redakcije i rado je posetim. Isto je i sa Dvestadvojkom. Njima je rođendan 27. juna i uredno me zovu na proslavu.

Fokus Vesti: Vaši likovi su autentični. Kako uspevate da tako sugestivno gradite uloge?

Ivan Bekjarev: Uvek sam se trudio da glumim likove koje publika prepoznaje u takozvanom običnom životu. Poredim glumu sa sportom. Kad gledate neki meč u nekom sportu, obratite pažnju na sudiju. Ako ga ne primetite, onda je on dobar. Ako ga primetite, onda tu nešto ne valja. To često govorim i svojim studentima glume, i za sada me oni slušaju. Ne preteruju u građenju likova, to jest, ne „preglumljuju“. Jer, znate kako, čim ja primetim na sceni da neko glumi, to odmah ne valja.

Fokus Vesti: Bogata je galerija likova koje ste tumačili; od omiljenih, do omraženih. Kada ste tumačili upravnika „Banjice“ Vujkovića, publika Vas je „omrzla“ a u isto vreme bili ste predloženi za Oktobarsku nagradu grada Beograda.

 

Ivan Bekjarev: Tako je bilo 1984. godine, kada sam predložen za Oktobarsku nagradu, nisam je dobio. Kasnije sam saznao da me je zbog uloge Vujkovića u „Banjici“ za tu prestižnu nagradu predložio čovek koga nikada nisam upoznao – naš proslavljeni pesnik, Oskar Davičo. On je u predlogu napisao: „Ljudi ja sam bio na Banjici, doživeo sam svašta od tog Vujkovića, ali ovaj glumac Ivan Bekjarev je mnogo gori od njega“. To je za mene, u tom trenutku, bio najbolji mogući kompliment. Žao mi je što se ta serija retko reprizira. Inače, Oktobarsku nagradu sam dobio nekoliko godina kasnije.

 

Fokus Vesti: Ali zato je Stevica Kurčubić stalno na ekranima zahvaljujući reprizi „Boljeg života“. Kako sada posmatrate taj lik posle toliko godina?

 

Ivan Bekjarev: Posmatram ga kao lik koji mi je mnogo doneo u životu. Prvo, to je verovatno najbolja i najpopularnija serija svih vremena. Više puta sam to rekao, uvek mi je popularnost nove serije uništavala popularnost iz one stare. Tako je to bilo godinama, kad se išlo iz uloge u ulogu, kad se mnogo radilo. Danas je sve mnogo drukčije.

Fokus Vesti: Kako to mislite da je danas mnogo drugačije?

 

Ivan Bekjarev: Danas su televizijske serije porodičan posao. I to, odlično plaćen. Tata piše, sin glumi, ćerka producira, mama piše scenario, deda je glavni snimatelj, baba režira… (smeje se…) i tako. Mene nema u tim projektima, verovatno sam kriv što sam otvoreno govorio o klanovima, i borio se celog veka protiv vetrenjača. Mene ne zovu, jednostavno.

 

Fokus Vesti: Ne radite?

 

Ivan Bekjarev: Radim. U punoj sam snazi. Igram predstave, imam svoj šou program, igram ga u celom svetu. Zimus sam bio u Australiji, uskoro pakujem kofere za Ameriku. U poslednjih pet, šest meseci u Srbiji i Republici Srpskoj igrao sam više od pedeset predstava. Najmanje snimam. Zašto, ne znam. Ali se i dalje pitam.

 

Fokus Vesti: Vi ste i profesor glume. Kako tu „plivate“? Šta i kako učite svoje studente?

 

Ivan Bekjarev: Ne učim ih, nego zajedno istražujemo. Radost igre je najvažnija. To im uvek ističem. Takođe, nikada ne smeju da zaborave da je gluma veoma kompleksna. Ima stručnih i manje stručnih detalja, ali poistovetiti se sa likom je neophodno da bi publika poverovala u ono što joj se predstavlja.

 

Fokus Vesti: Kako je bilo u vaše vreme kada ste studirali a kako je danas? Ima li razlike, postoji li nešto što vam smeta ili nedostaje danas?

 

Ivan Bekjarev: Uvek je bilo problema, ali i lepih momenata. Mi smo se radovali ulogama, učili smo mnogo, trenirali i boks za ulogu ako treba da bi izgradili autentičan lik kojem će publika nalaziti mane ali i vrline. Više smo studirali glumu. Danas kao profesor glume tvrdim da ima mnogo talenata. Ali, mladi ljudi teško razumeju da je talenat bez mnogo rada neupotrebljiv. Najveće svetske zvezde sa kojima sam radio su jednostavni i topli ljudi, ali veliki radnici. Kod nas se dešava da se gluma sa scene prenese i na privatan život. Ja to odmah primetim i takve glumce ne uzimam za ozbiljno. Oni koji misle da je biti zvezda nešto značajno – greše. Slava dođe, prođe, i posle nje ne ostaje trag koji svi mi, ipak treba da ostavimo iza sebe.

 

Dejan Grujić

x

Takođe pogledajte

Zvezda je uz studente!

Solidarnost rukovodstva FK Crvena Zvezda za sve studente i žitelje Kosovske Mitrovice ulila je nadu ...

Facebook