„Život u obruču košarke“

Milan Vujičić je magistar nauka i FIBA košarkaški trener sa velikim iskustvom na međunarodnom planu. Osnivač je Košarkaškog kluba „Šuter“ iz Sremčice koji okuplja dečake i devojčice uzrasta od pet do osamnaest godina. Ono što je zanimljivo za ovaj klub, koji je deo sportskog udruženja Elite Athlete iz Sremčice, jeste to da deci koja nisu u mogućnosti da pokriju troškove članarine omogućava besplatne treninge, i učestvovanje na domaćim i internacionalnim turnirima. Često su ovi talentovani sportisti na putu.

Igrali su do sada protiv Libanaca, Kineza, Engleza, Italijana, Belgijanaca igrajući u Grčkoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori…  Nedavno je, zahvaljujući  nesebičnom angažovanju ovog ambicioznog sportskog stručnjaka i investitora „KK Šuter“, otvorena velika sportska hala koja se prostire na sedam stotina kvadrata.

To je prva košarkaška profesionalna dvorana u Sremčici izgrađena za potrebe kluba „Šuter“ ali će, funkcionalno biti usmerena i na neke druge vrste rekreacije. Cilj ovog projekta je prvenstveno razvoj košarke u Sremčici. Klub raspolaže i profesionalnom teretanom, ali to nije sve. Ima još mnogo planova.

Fokus Vesti: Gospodine Vujičiću, neverovatno je u današnje vreme shvatiti i razumeti Vašu odluku da na periferiji prestonice uložite novac u razvoj košarke među najmlađima. Šta Vas je motivisalo da to uradite? Zašto ste izabrali „put kojim se ređe ide“?

Milan Vujičić:

Kuća je kuća. Ja sam rođen i odrastao sam u Sremčici; uvek mi je bio san da se jednog dana vratim i napravim ozbiljan projekt koji će staviti moju Sremčicu na košarkašku mapu. U košarci sam od kad znam za sebe. Kao dete, putovao sam satima na treninge i utakmice u različite krajeve Beograda, jer Sremčica nikada nije nudila ozbiljne uslove za razvoj košarkaša (do sada). Ko je hteo ozbiljnije da se bavi košarkom morao je da odlazi iz Sremčice. Sada je sve drukčije, jer danas deca iz svih krajeva grada dolaze baš u tu malu Sremčicu ne bi li bili deo KK „Šutera“. To je za mene najveći kompliment.

Fokus Vesti: Kao jedan od veoma nadarenih sportista i sjajnih učenika, svojevremeno ste se otisnuli u Ameriku zbog košarke i obrazovanja. Kako je to izgledalo tada?

Milan Vujičić:

Taj put je bio neverovatan, otišao sam u SAD sa 300$ u džepu, bez igde ikoga i veoma lošim poznavanjem engleskog jezika. U tolikoj Americi ja sam samo poznavao mog sadašnjeg kuma Robija, Albanca koji i dan danas živi u New Jersey-u. On mi je uvek bio podrška. Sećam se svoje prve noći u SAD (Florida), on je bio osoba koju sam pozvao da mi pomogne.  Prvih godinu dana sam radio sve i svašta, moj put ka poziciji koledž trenera u zemlji košarke bio je jako težak i trnovit. Amerikanci su jako zatvoreno društvo kada su u pitanju prestižni poslovi koje stranci poput mene jako retko, i teško dobijaju. Ja sam imao sreće. Što se škole tiče tu je sve išlo mnogo lakše nego u Srbiji. Naoružan znanjem koje mi je preneo moj mentor, Prof. Dr Milivoje Karalejić prošetao sam se kroz magistraturu dok je doktorat bio dosta teži. Imam još jedan ispit i doktorski rad do kraja.

Fokus Vesti: Kako izgleda, po Vašoj zamisli, razvojni put jednog budućeg, uspešnog košarkaša koji uči prve korake u KK „Šuter“?

Milan Vujičić:

“Moja” deca moraju biti posvećena. Iskreno, mnogo tražim od njih, ne samo sa aspekta košarke već sa aspekta škole, i života u celini. Glavni cilj je spremiti decu za život i za sva dobra i zla koje on nosi. Kada je košarka u pitanju, numerički rezultat me ne zanima, zanima me individualno zalaganje svakog pojedinca a to samo po sebi donese i po koju medalju. Kada pričamo samo o košarci, gajim taj američki sistem rada; do srednje škole (kadetski uzrast) cilj je samo individualni razvoj igrača. Rezultat me apsolutno ne zanima. Kada su kadeti i juniori u pitanju, tu se već igra malo ozbiljnija košarka i tu se prepoznaje i vidi dugogodišnji rad. Od osnivanja nismo imali gubitničku sezonu, sve naše selekcije pobeđuju ali moram naglasiti da je ova sezona bila nesvakidašnja jer smo otišli na završni turnir druge lige sa dve selekcije, juniorskom i kadetskom. Juniori su bili četvrti a kadeti drugi u gradu. Bolji od nas je bio samo veliki Partizan.

Fokus Vesti: Šta kažu Vaši prijatelji, saradnici, pa i porodica, na to što ste ušli u rizik koji može, a i ne mora da se isplati, ne samo materijalno.

Milan Vujičić:

Ja sam ovan u horoskopu, jako prodoran i jaaako tvrdoglav. Malo je ljudi koji su iskreno verovali da se ovako nešto može postići. Finansijski je bilo jako teško, još uvek sam u dugovima i kreditima. Najviše je tu trpelo zdravlje, mnogo stresa i mnogo godina bez dana odmora je uloženo u sve ovo.

Nikada nisam razmišljao da li će se, ili neće, ovo sve isplatiti, samo želim da živim svoj san i da kroz svoje znanje i ulaganje pružim šansu ovoj deci za neko bolje sutra.

Fokus Vesti: Da se vratimo istoriji KK „Šuter“. Upoznajte nas malo sa istorijom kluba i rezultatima koje je do sada postigao.

Milan Vujičić:

Možda zvuči prepotentno ali nije bilo nekih teških trenutaka i neuspeha, uvek smo bili fajteri sa kojima nema šale. Do sada smo imali jako loše uslove, trenirali smo od 22h radnim danima, nekada i od 5 sati ujutro,  pre škole (veliko hvala direktorki OŠ „Vuk Karadžić“ koja nam je to omogućila) i opet smo postizali neverovatne rezultate. Sa novom halom sve je drugačije. Više nema noćnih treninga, sve je podeljeno po školskim smenama gde igrači koji idu pre podne u školu treniraju poslepodne dok igrači koji su poslepodne u školi treniraju pre podne.  Valja naglasiti da je ovo druga godina kako se takmičimo u drugoj ligi, to je nešto što ni jedan tim iz Sremčice nije uspeo, o medaljama da ne pričamo.

Fokus Vesti: Vi ste porodičan čovek, odlučni ste da u Srbiji ostvarite svoje planove. Odakle crpite optimizam u vreme kada mnogi pomišljaju da odu odavde, neki možda baš tamo odakle ste se Vi vratili.

Milan Vujičić:

Konačno lako pitanje! Vredan čovek će biti uspešan u svakoj zemlji, lenj – dzabolebaroš u svakoj. Srbija nije loša koliko ljudi misle, loša je kultura i način na koji vaspitamo našu decu. Ovde je sramota raditi sa 15-16 godina dok je u SAD obrnuto, sramota je ne raditi i biti lenština.

Fokus Vesti: Šta dalje? U kom smeru će se razvijati košarka u Sremčici, i koje trofeje želite da osvojite?

Milan Vujičić:

Trofeji nikada nisu bili cilj. Cilj će uvek biti dobri ljudi. Želim da pošaljem što više igrača na fakultet (koledž) a najveća nagrada će biti neko lepo mesto, što dalje od muzike na njihovim svadbama.

Milan Vujičić, magistar, (zapravo, doktorand)  trener, investitor u našu mladost, i budućnost košarke, otac, suprug i uskoro doktor nauka (da li smo možda nešto propustili?) ima tek 37 godina, oženjen je Amerikankom, ima dvoje dece i svoj život će i dalje bojiti zastavama srpske zastave kojom će pronositi slavu KK „Šuter“ širom sveta.  Velika dela, još blistavija i „zlatnija“, tek ga očekuju.

 

Autor: Dejan Grujić

Foto: privatna arhiva i Facebook

x

Takođe pogledajte

Mionica na celuloidu

Poslednje majske nedelje u varošici Živojina Mišića sportski i kulturni događaji su se smenjivali kao ...

Facebook