KO JE UBIO MALU DAJEN

Tmuran beogradski dan, neka dosadna kiša sipi. U holu poznatog hotela upoznajem jednu energičnu ženu od pedeset godina poznanici mi nekako bojažljivo na uvo saopštavaju da važi za vrhunskog svetskog stručnjaka na polju internet marketing. Deluje mi normalno, nema ni traga nadmenosti na licu. U pauzi između predavanja, dok je na brzinu ispijala espresso, reče nam da je ovo njena prva poseta Srbiji i Beogradu. Međutim, nastranu njeno nesporno znanje, uspeh koji je postigla, zanosna spoljašnost kojom raspolaže, ono čime me je kupila bila je njena genijalna misao vezana za Beograd koju sam čuo 12 sati kasnije.

Dim i buka u bilo kojoj beogradskoj kafani pružaju minimalne uslove za vođenje normalnog razgovora, ujedno stvaraju onu vrstu nervoze koja tera čoveka da se oseća kao kreten i da koristi pauze između pesama da bi nešto pitao. Upravo tu strategiju sam primenio. Između dve pesme uspeo sam, žargonski rečeno, da verbalno utrčim u njeno slušno polje i postavim joj banalno pitanje o Beogradu i o njenim utiscima vezanim za grad. Nalakćena na koleno, bez mnogo razmišljanja i traženja pravih reči, opisala ga je kao mešavinu prvog i poslednjeg albuma sa dodatkom u vidu pesme Diane koje je snimio kakofonični trio Hüsker Dü, američki alternativni rok bend iz Minneapolisa koji se raspao pre trideset jedne godine. Ta njena izjava me je potpuno oduvala, osećao sam se kao neki opali list na košavi. Na rastanku sam je zagrlio i zahvalio joj se na prilično tačnom i romantičnom opisu grada koji još uvek obožavam. I, upravo njen inspirativni opis Beograda podstakao me je da napišem članak o jednom od najznačajnijih sastava u istoriji rok muzike.Bend koji sam kao klinac godinama slušao u potaji krijući to od svoje metal ekipe.

 

Hüsker Dü su prvi bend koji je svirao hardcore punk, iako američki, a pogotovu engleski muzički hroničari uporno ih zaobilaze kada je u pitanju njihov uticaj na kasnije muzičke pravce, ali istovremeno, moram ovo naglasiti, promenom zvuka sredinom osamdesetih Hüsker Dü izvršili su ogroman uticaj na mnoge rok izvođače koji su kasnije postali značajna imena rok muzike ovenčana slavom. Pomenuću recimo Kurt Cobaina pevača i gitaristu planetarno slavne Nirvane koji nije krio da je njihov veliki fan, kao i Cris Cornell pevač i bubnjar iz Soundgardena poznatog benda iz Seettla koji takođe nije krio da ih je u mladosti slušao opsesivno. Nažalost obojica pomenutih muzičara su tragično izgubili svoje živote. Hüsker Dü postali su poznati i kao prvi underground rok bend koji je potpisao za tada najveću muzičku kuću. U to vreme potpisati za supermoćni Warner Bros značilo je da ste na dobrom putu da budete slavni i džepova punih love.

Ono što je Hüsker Dü odvajalo od većine drugih bendova jesu eksplozivne minijature u vidu kratkih i lucidnih pesama. U ranijim intervjuima članovi benda su polu ironično govorili da na početku karijere kao predgrupa nisu imali puno vremena da pridobiju naklonost publike, pa su to morali da nadoknađuju brzim repertoarom.
Istorija benda Hüsker Dü započinje 1979. godine u američkom gradu Mineapolisu gde su se u memljivom podrumu okupili gitarista Bob Moulda, bubnjar Grant Hart, basista Greg Norton i klavijaturista Charlie Pine. Mladi i divlji, skloni raznoraznim ispadima, Hart i Moulda povezivala je ultimativna ljubav prema njujurškoj četvorci Ramonsima. Upravo ta ljubav prema muzici Ramonsa odredila je putanju kojim će dečaci iz Mineapolisa ići. Ubrzo nakon što su oformili grupu započeli su sa javnim nastupima sa nešto manje uspeha nego što su se nadali. Uglavnom su svirali obrade rok klasika i naravno po koju pesmu Ramonsa. Na jednoj od proba, kako kaže legenda, uporno su pokušavali odsvirati pesmu ”Psycho Killer” od Talking Headsa u tom trenutku mega popularnih. Tehnički deo svirke još se nekako kotrljao,ali francuski deo teksta ”qu’est-ce que c’est” pravio im je ozbiljne probleme, te su čitavu tu neprijatnu situaciju okrenuli na šegu i počeli uzvikivati različite termine na stranim jezicima. Neko je viknuo ”Hūsker Dū” i to je bio trenutak kada je začeta jedna besmrtna priča. Već nakon prve zvanične svirke pod imenom ”Hūsker Dū” ostatak benda zahvalio se Pineu na saradnji i dalje su nastavili kao trojka koja žestoko praši gde god se pojavi. Nastupali su po Minneapolisu i ostalim većim mestima po Minesoti gde su ubrzo stekli status žestokog hardcore punk sastava. U eri vladanja hard rocka osetili su prve znakove uspeha i sa više samopuzdanja gledali na svoju neskladnu muziku kako dolazi do novih fanova. Ohrabreni tim prvim uspesima počeli objavljivati singlove za jednu nezavisnu kuću. Godinu dana kasnije 1982.godine objavili su ploču zanimljivog imena ”Land Speed Record”, čisti hardcore album koji nije imao puno dodirnih tačaka s melodičnim indi rock pesmama po kojima su postali prepoznatljivi da ne kažem slavni, jer nažalost oni to nikad nisu postali. Naslov albuma ukazivao je na njihovu sposobnost brzog sviranja sa elementima mahnitosti. Ako uzmimo statistiku koja kaže da je na albumu bilo 17 numera koje su ukupno trajale 26 minuta onda verujem da je sve jasno da ne treba dodatno pojašnjavati. Međutim, oni nešto zlonamerniji kritičari, govorili su da pored kakofoničnosti koje nosi sadržaj albuma očigledno da i naslov ploče govori o njihovoj ovisnosti o drogama. Ma, koga je bilo briga da li se drogiraju ili igraju kolo sa zubić vilom. Njima je samo bilo bitno da šibaju žestoke rifove od kojih otpada malter sa zidova.

Prvi studijski album Hüsker Dü su objavili 1982. godine i poetično su ga nazvali ”Everything Falls Apart”. Na tom albumu našlo se dvanaest žestokih pesama, a izdvajale su se naslovna pesma ”Everything Falls Apart”. ”Afraid of Being Wrong” i himna lokalnih punk klinaca ”Punch Drunk” .

Već sledeće 1983. godine Hüsker Dü objavili su EP ”Metal Circus” na kojem je svoje mesto našla kultna pesama”Diane”. Inače pesma ”Diane” izazivala je najviše kontroverze u medijima. U pesmi se govori o ubistvu konobarice Diane Edwards koje se stvarno dogodilo 1980. godine, a ono što je mnoge šokiralo, mislim konkretno na konzervativne medije, jeste što se na taj nemili događaj gleda iz pozicije ubice. Inače pesmu”Diane” moram ovu informaciju da pomenem uspešno su obradile grupe Therapy i Superdrag.


I, onda, 1984. godine desila se klasična revolucija zvuka. Godinu dana nakon uspešnog EP ”Metal Circus” raskalašna trojka iz Minneapolisa objavila je spektakularni treći studijski album ”Zen Arcade”. Bio je to pravi, konceptualni album. Hüsker Dü su uspeli da na ”Zen Arcade” objedine elemente psihodelije, popa, akustičnog John Denver folka i u određenim delovima albuma elemente džeza, što je do tada u svetu hardcore punka bilo slično samospaljivanju na trgu. Taj, spektakularni album uticao je na mnoge muzičare underground scene širom Amerike, te je uključen na liste najboljih rock’n’roll albuma. Slavni muzički časopis Rolling Stone pozicionirao je ”Zen Arcade” na 33 mesto od 100 najboljih albuma snimljenih u osamdesetim godinama prošlog veka.

Samo pola godine nakon revolucionarnog albuma ”Zen Arcade” bučni momci iz Minneapolisa objavljuju novi album, iz mog ugla, pomalo jeretički, jer sa albumom ”New Day Rising” oni u potpunosti izbacuju iz svog zvuka elemente hardcore punka i uplivavaju u vode alternativnog roka sa puno melodičnih elemenata.

E, upravo taj album ”New Day Rising” koji sa sobom nosi duh pozitivnog mogu da poistovetim sa Beogradom i vibracijom koju ima naš grad.

Nakon tog zanimljivog perioda punog promena naredne dve godine Hüsker Dü počinju da šire svoj uticaj po Americi i Evropi, da stiču sve veći broj fanova, vrhunac dostižu sa pločom koju su objavili pod okriljem Warner Brosa bio je to dobro prodavani album ”Candy Apple Grey” iz 1986. godine.

Sledeće godine izlazi dvostruki album ”Warehouse: Songs and Stories”. Ovaj album mnogi nazivaju savršenim alternativnim pop rock albumom između ostalih i ja sam tako doživeo taj album. Činilo se da njihovoj kreativnosti nije bilo kraja, međutim tenzije između Bob Moulda i Grant Harta dostigle su svoj vrhunac upravo u periodu izdavanja albuma ”Warehouse: Songs and Stories”, uostalom tadašnja rok periodika je pomno pratila i beležila sve njihove skandale. Ubistvo njihovog menadžera David Savoya uoči polaska na turneju samo je ubrzalo proces rasturanja benda. Nakon jednog katastrofalnog koncerta bučna trojka iz Minneapolisa na veliku žalost mnogobrojnih fanova završila je svoj put pod tim imenom ostavljajući nam žal za muzikom koju su stvarali.
Koliko god ovo što ću reći zvučalo apsurdno Hüsker Dü su po meni jedan od onih bendova koji su ispisali istoriju rok muzike iz razloga što
grunge kao muzički pravac teško da bi postojao u ovoj formi u kojoj ga danas znamo i slušamo da nije bilo tri bučna dečaka iz Minesote.

Tekst: Karlo Astrahan

Foto: Privatna arhiva

x

Takođe pogledajte

RASTKO JEVTOVIĆ – U SLUŽBI STVARANJA

Rastko Jevtović je književnik, glumac, novinar i muzičar. Osnivač je mnogih manifestacija, kreator mnogih dešavanja, ...

Facebook