TRKOM KROZ VREME SA MUHAREMOM BAZDULJOM

Ako uzmemo u obzir broj godina na životnom kontu Muharema Bazdulja dolazimo do jedne neosporne činjenice da on spade među najplodnije autore sa područija Balkana. Iako rođen 1977. godine, Muharem Bazdulj ima obiman opus iza sebe. Autor je sedam romana – KONCERT, ĐAUR I ZULEJHA, SJETVA SOLI, APRIL NA VLAŠIĆU, MALI PROZOR, LUTKA OD MARCIPANA i KVADRATNI KOREN IZ ŽIVOTA, kao i šest zbirki priča,  zbirke soneta, dve zbirke eseja i tri knjige sabranih kolumni. Njegovi romani su objavljeni na engleskom, nemačkom i poljskom jeziku.

Kao novinar i kolumnista objavljivao je tekstove u više od 30 regionalnih listova i časopisa, od sarajevskih BH Dana i Oslobođenja do beogradskih izdanja nedeljnika Vreme i dnevnih listova Danas i Politika, u kojoj je trenutno angažovan. Za svoj rad 2013. godine dobio je nagradu Društva novinara BiH za najboljeg novinara u kategoriji štampanih medija, a 2014. godine dve najznačajnije nagrade za novinarstvo u Srbiji – nagrade dnevnog lista Danas za istraživačko novinarstvo i nagradu „Bogdan Tirnanić“ Udruženja novinara Srbije. Smatra se jednim od najhrabrijih i najpolemičnijih kolumnista u regionu.

Muharem Bazdulj je nesumnjivo jedno od vodećih imena mlađe srednje generacije pisaca sa prostora bivše Jugoslavije.

 

Fokus vesti:Kako gledate na današnje političke emisije i polemiku koja se u njima vodi?

 

Muharem Bazdulj: Gledajte polemos etimološki znači „rat”, tako da današnje polemike definitivno mogu nositi to ime. E,sad, njihov nivo je sasvim druga priča. I, danas ima polemika u kojima se koliko-toliko razmjenjuju racionalni argumenti, ali ima i onih koje se do kraja svode na pljuvačinu.

 

Fokus vesti: Nedavno ste napravili analogiju sadašnjih država sa prostora bivše Jugoslavije sa vremenom iza Drugog svetskog rata?

Muharem Bazdulj: Ako je 20 godina nakon Dejtona ovo bila neka ’65. godina vi ste te godine u Jugoslaviji imali situaciju da naši radnici sasvim normalno idu u Nemačku, da Nemački turisti sasvim normalno dolaze na more kod nas. Kod nas još uvek, evo vidimo, uoči svake predizborne kampanje maltene vi imate tu na nivou, prvenstveno na nivou Srbije i Hrvatske, jednu vrstu izazivanja napetosti.

 

Fokus vesti: Vratićemo se malo u prošlost u 1997.godinu i koncert slavne irske grupe U2 u Sarajevu, taj događaj ste opisali u knjizi Koncert. Odakle potreba da evocirate uspomene sa tog događaja kroz formu knjige?

 

Muharem Bazdulj: Koliko se sećam postoji nekoliko razloga, no najprije ću se zadržati na onoj možda najbanalnijoj. Naime, u proljeće 2001. godine trebalo je da idem na koncert Nika Kejva u Ljubljanu. Kupio sam ulaznicu i predao pasoš u slovenačku ambasadu, ali zbog nekih administrativnih problema nisam mogao dobiti vizu. Baš sam se iznervirao zbog te gluposti. Volim Nik Kejva. Poveden tim događajem, sjetio sam se koncerta grupe U2 u Sarajavu, održanog 23. septembra 1997, i razmišljajući o kontekstu cijelog događaja, i što se tiče vremena i što se tiče mjesta njegovog održavanja, shvatio sam koliko god dugo da živim i na koliko god još možda i stotina koncerata otišao, taj događaj će ostati potpuno jedinstven, a kao literarna tema je savršen. Čudilo me kako se to još niko nije sjetio da obradi.

 

Fokus vesti :Koliko se Sarajevo promenilo zbog stranaca, ljudi sa sela i nekih drugih mračnih subjekata koji tamo žive. Kako je danas u Sarajevu iz vašeg ugla?

 

Muharem Bazdulj: Sarajevo je mnogo manje multietničko i mnogo više muslimansko nego što je bilo prije rata, pa čak i neposredno nakon rata. Geneza toga je vrlo komplicirana i ne bi bilo pošteno za to optuživati isključivo vlast u poratnom razdoblju, ali činjenice su nesporne. Ipak, Sarajevo je žilav i vitalan grad i uspijeva sačuvati “urbanu dušu”. Ona je, istini za volju, drukčija nego ranije, ali je, s druge strane, jedina koju nove generacije poznaju.

 

Fokus vesti: Jednom ste rekli kako uopšte nije upitno da je Zidane trebao onda udariti glavom Materacija. Zašto tako mislite?

 

Muharem Bazdulj: Ništa tu ja ne bih dodao, a ni oduzimao od rečenog. Sve što sam rekao tada stoji i sada.

 

Fokus vesti: Ovo je pitanje je pomalo u duhu aktuelnih dešavanja u Crnoj Gori. Pa,vas kroz ovaj primer opet vraćamo u prošlost. Svojevremeno ste u sarajevskom Oslobođenju objavili kritički tekst povodom preuzimanja pozicije savetnika Predsednika crnogorske Skupštine od strane Andreja Nikolaidisa. Da li vas takvi manevri pojedinaca iznenade?


Muharem Bazdulj: Ne, uopšte. Životno iskustvo, prvenstveno privatno, ali i iskustvo u takozvanom javnom životu, me nepogrešivo naučilo da su najveći oportunisti uvijek oni koji najviše jadikuju. Kad je neko u stanju za samog sebe reći, recimo, da, eto, nema crnogorsko državljanstvo, iako je dao veliki doprinost sticanju crnogorske državne nezavisnosti, šta drugo očekivati nego da to osoba u dogledno vrijeme postane savjetnik visokog političara? Takav diskurs je sam po sebi dnevnopolitički, pa je logično da će političar pomisliti da mu takav savjetnik može biti koristan.

Autor intervjua: Karlo Astrahan

Foto: in4s.net

x

Takođe pogledajte

VOJISLAV RADOJKOVIĆ: RELIGIJA I HRANA

Ovo pišem 25. maja, na dan Titovog rođenja, a neposredno posle Ramazana i razmišljam o ...

Facebook