ŽIVOT U DIVLJINI – RUSIJA

Ovo ne pripada rubrici ;Verovali ili ne;, već ljudima koji su pobegli daleko od urbane sredine i civilizacije zarad mirnog života u divljini. Neverovatan splet okolnosti držao je rusku porodicu koja je provela preko 40 godina u srcu sibirske tajge, a na njih su sasvim slučajno 1987. naleteli geolozi istraživači. Saznali su da porodica Likov živi u potpunoj izolaciji decenijama. Oni su spadali u „Stare ritualiste„ ogranak ruske pravoslavne crkve koja se od matice odvojila sredinom 17. veka zbog osude reformi.

Do 1936. živeli su u naseljenom delu Rusije, ali kada je jednog od braće ubila sovjetska patrola, otac Likov okupio je porodicu i pobegli su u dubinu sibirske tajge. Nakon tog dana nikad više nisu viđeni.

Više od 40 godina Karp Likov živio je u drvenoj kolibi koju je sam izgradio sa svojom suprugom i decom, svega nekoliko kilometara daleko od granice s Mongolijom. Kad su odlučili da odu u tajgu bilo ih je četvoro, Karp i žena Akulina, sin Savin i ćerka Natalija.

U divljini je rođeno još dvoje dece, Dmitri 1940. i Agafija 1943. Imali su knjige za molitvu i staru Bibliju, iz koje su deca naučila da čitaju i pišu. Jeli su bobice, uzgajali povrće i šili odeću od tkanine koju su sami pravili. Naučili su kako da love bez pušaka, ali i bez strela. Kad je Dmitri odrastao, postao je pravi stručnjak za lov, toliko dobar da je bosonog lovio po zimi.

U kasnim 1950-im usled izuzetno teške zime porodica se suočila s glađu, a Akulina se razbolela i umrla, ostavivši supruga samog s decom. Kad su ih geolozi pronašli 1978. nisu mogli da veruju kako je neko preživio u tim uslovima. Uprkos godinama izolacije, Karp ih je ljubazno dočekao i odbio je sve što su mu geolozi nudili, osim soli, koju nisu okusili duže od 40 godina. Naučnici su ih i informisali – nisu imali pojma da je izbio Drugi svetski rat, da su ljudi sleteli na Mesec, a krstili su se na „moderna čuda“ koja su geolozi imali sa sobom. Karp je bio najviše fasciniran, zurio je u prijanjajuću foliju koju su doneli istraživači.

Na jesen 1981. godine, troje od četvoro dece, Dmitri, Natalija i Savin, umrli su u nekoliko dana razmaka jedno od drugog, demonstrirajući i time veliku povezanost. Dvoje je pokosio prestanak rada bubrega, dok je Savin umro od upale pluća. Geolozi su u nekoliko navrata dolazili u tajgu i nagovarali Karpa i njegovu kćer Agafiju da se odsele kod rođaka koji su živeli oko 240 kilometara dalje, ali oni su to odbili. Karp je umro februara 1988. godine, a jedina preživela ćerka ostala je sama u drvenoj kolibi, prisiljena da se snalazi u divljini.

Tekst: Fokus Vesti

Foto: National Geografic

x

Takođe pogledajte

DECA KOJA SAMO ZNAJU ZA BATINE I GLAD

    Nije me sramota što nemamo, što nas tata bije, što imam tikove. Sramota ...

Facebook