VOJISLAV RADOJKOVIĆ: Zašto ne volim Đoku ili što mi Đoka ima malo krvi?

Pre nego što vam to odgovorim, valjalo bi da se bar oko nekih stvari usaglasimo. Recimo, da li je jednostavno smejati se prostim stvarima? Da li se zatim slažete sa Vilijamom Džejmsom, da umetnost mudrosti jeste umetnost znanja, i šta je to to što treba da prećutimo. Ili, Plutonom, kada kaže da je duša podeljena da razum, duh i prohtev? Šta mislite, da li je pesma Kvakijatl Indijanca (iz 19. veka) lepa, a ide ovako: “Vatra mi juri telom/ bol što te volim./ Bol mi juri telom s vatrama ljubavi prema tebi./ Boljka mi luta telom s ljubavi prema tebi./ Pamtim šta si mi rekla./ Razmišljam o tvojoj ljubavi prema meni./ Razdire me tvoja ljubav prema meni.”

Da li mislite da je, jelen koji ne upotrebi rogove, niko I ništa? Slažemo li se da je strah od paukova neosnovan (ne odnosi se na one koji žive u Austaliji)? Da li smo jednoglasni da je Korona, ili Kovid 19 izmišljotina? Aha! Ovo đene,đene, ali korona?

Neka bude svetlo!”, po Levisu Mumofordu, tek ovim počinje priča o čoveku. Pa šta smo mi, ljudi ili miševi? Hajde da prvo upalimo vatru. Vatra ima snagu, svetlost i toplinu. I samo još nešto, pre nego vam kažem, zašto ne volim Đoku? Da li imamo konsenzus, da postoji razlika između mozga i uma?

Malo da objasnim. Mozak je gramofon, a um je muzika koja se čuje, kada ga uključimo. Hajde da svi uključimo gramofon, da bismo proizveli muziku. Razumem da smo svi zbog korone odlepili. Plašimo se paukova, besni smo i hoćemo da nađemo neko rešenje. Kriva nam je Darija Kisić, Kon, Nestorović, Vučić, Bil Gejts… ma svi su nam krivi. Mi smo jeleni koji imaju rogove; nekoga bismo naboli. ‘Ajde da prvo nabodemo Dariju. Lepa, profesorka na faksu, pita se u kriznom štabu… No, povezana je sa lovom, gostuje na “Pinku”… Pa onda, onaj Kon! Jevrejin, svira gitaru, kupio (dobio?) stan u “Beogradu na vodi” (omražena lokacija koja ruši duh grada).

Pa, Nestorović! Šarlatan jedan, on kao zna nešto i o modi. Vučić, diktator… I tako redom. Opet se slažemo. Sve to stoji. Vučić jeste diktator, Darija je upetljana u sve i svašta(vrag bi ga znao u šta sve ne). Konu ozbiljno zavidim na “stanu na vodi” (iskreno, ja bih tamo da se preselim, odmah!).

Ali, šta ćemo sa koronom? Pa da, lepo ćemo da se podelimo, ponovo, na one koji smatraju da je to zavera, one koji misle da je to nova “španska groznica”; na one koji bi da svima stave maske i one koji bi na žurke. Platon kaže da razum traga za istinom. Gde je? Šta je istina?

Dragi moji, nije vaša istina jedina! Ne znate je, pokušajte da se pomirite sa tim, biće vam bolje. I tragajte, jer imate razum. Platon kaže da vaš (moj) duh žudi za priznanjem i slavom. Niti ću ja tu slavu naći na Fejsu, a ni vi. Ostao nam je prohtev. Ono nisko, pizemno zadovoljstvo. Kao odlazak na more, po svaku cenu. Nisi čovek, ako se ne brčkaš na Halkidikuju.

Ja bih da malo poslušamo Vilijama Džejmsa. Hajde da se malo uzdržimo, da nađemo tu umetnost uzdržavanja i da budemo pametni; da upalimo vatru, kojom ćemo naše male živote da osvetlimo i ugrejemo i da se na taj način potrudimo da nam oni što više potraju. Nećemo uspeti tako što ćemo izvrgavati ruglu i podsmehu one koji nešto rade. Slažem se da ne rade dobro. Ali, šta s tim? Ja svakako ne bih da uđem u Krizni štab, sada. Hajde da mi sve ovo lepo preživimo, kako znamo i umemo, onako kako svako od nas misli da je pametno. Nemojmo biti prosti. Kajaćemo se kasnije. A kasnije, kada sve ovo prođe, lepo ćemo da ih načepimo i da objasnimo kako je sve moglo bolje.

Đoka Balašević? Pa da, ne volim njegove stihove. Koji to lik, prebije put, a slabo divani mađarski (u Vranju) pa dođe pod njen prozor i tiho zvecka šibicom, u nadi da će ona možda čuti???

’Alo, majstore? Što nisi uleteo kroz prozor? Ili, lepo dođu svatovi i odvedu lepu protinu kći, još uz praporce. A ti, ništa. Kapiram da i ona tebe voli pa opet, ništa; odvedoše je. Još si se izvinjavao onoj Katrin, kako (možda nisi bio fin) a bila ti je draga. Besmisleno. Da ne pominjem kada si zvao ribu za doček Nove godine, a nju već odveo drugi frajer negde u planine. ‘Alo!!! Gde je tu naše muško dostojanstvo? Pa dobro, i meni se dešavalo da odlepim za nekom cicom, zaljubim se na prvu i poginem kao onaj Indijanac: I vatra mi juri telom. i bol mi juri telom s vatrom. i pamtim sve što mi je rekla. i pocepa me njena ljubav ka meni.” Ali ne zveckam šibicom, nego otvorim flašu rakije i ubijem se kao životinja (muška). Da li Đoka ima neke veze sa celom ovom pričom do sada, šta mislite?

Autor kolumne: Vojislav Radojković

x

Takođe pogledajte

PUNKS NOT DEAD

  U sredu 6. juna 2018. godine, u gradu Tuluzu na jugu Francuske, počelo je ...

Facebook