PUNKS NOT DEAD

 

U sredu 6. juna 2018. godine, u gradu Tuluzu na jugu Francuske, počelo je suđenje koje ima veze sa pljačkom banke, pank muzičkim pokretom koji je preplavio Evropu početkom osamdesetih godina dvadesetog veka, kao i čovekom koji se vratio iz mrtvih.

Kris Bokman izveštava o tom neočekivanom povratku.

Dok je novembra 2018. godine Kristijan Etlen, jedan od najpoznatijih francuskih advokata krivičara, sedeo za stolom kasno uveče i razmišljao o odlasku u penziju, jedan telefonski poziv ga je zapanjio.

Pre svega zbog toga što je čovek koji ga je pozvao proglašen mrtvim pre mnogo godina, a i zato što se poziv ticao oružane pljačke koja se dogodila pre skoro 30 godina.

Glas sa druge strane telefonske linije pripadao je Žilu Bertenu, nekadašnjem pankeru nihilisti i pevaču benda Kamera silens (Camera Silens) iz Bordoa, čija su verna publika bili anarhisti i omladina ekstremne levice koji su verovali da, barem za njih, budućnost ne postoji.

Velika Britanija imala je Sida Višesa i Seks pistols, a Žil Berten bio je francuski ekvivalent toga.

Krajem osamdesetih godina, bend i njihova ekipa su uprkos uspehu bili u besparici i navučeni na drogu. Nekoliko ih se zarazilo HIV-om nakon što su koristili iste inficirane igle za heroin.

Očekivali su da neće poživeti još dugo, te su odlučili da odu sa ovog sveta uz vatromet, tako što će izvesti veliku pljačku banke a onda spiskati sav novac pre nego što umru.

Neki od članova benda upravo su to i uradili – ukrali su 12 miliona franaka (skoro 2 miliona evra) iz skladišnog prostora kompanije Brinks u Tuluzu.

U to vreme, to je predstavljalo pravo malo bogatstvo. Posle toga su čak, priča se, zvali lokalne novine da se hvale svojim podvigom.

U pljački niko nije bio povređen i policija je uskoro uvidela da ima posla s amaterima.

Veoma mali deo novca je pronađen, a neki od pljačkaša anarhista koji su već bili veoma bolesni umrli su od simptoma izazvanih sidom.

Ostali su proveli kraće vreme u zatvoru, a potom se vratili svojim anonimnim životima i svakodnenim poslovima.

Žilu Bertenu suđeno je u odsustvu i kažnjen je sa 10 godina zatvora.

Kako su godine prolazile, pljačka je, kao i sam pank pokret, otišla u zaborav. Pevač i osuđeni pljačkaš proglašen je mrtvim.

Njegova porodica, među kojima je i sin rođen tokom tih ludih godina u Bordou, nikad više nije ništa čula o njemu.

Međutim, bio je vrlo živ kada smo se našli na ručku u krcatoj staroj kafani Kafe de la Konkord u srcu Tuluza.

Visok, razbarušene kose i slep na jedno oko (posledica hepatitisa izazvanog upotrebom droge), bio je izuzetno pristojan i stidljiv.

Ispričao mi je ponešto o tih 28 godina u bekstvu i o tome zašto se vratio.

Nakon pljačke pobegao je u Portugal noseći bukvalno pune torbe novčanica. Tamo je otvorio prodavnicu ploča, koju je, naravno, platio u gotovom novcu.

Kada bi ga s vremena na vreme prepoznao neki francuski putnik, ljubitelj muzike, poricao bi da je to on.

Svaki put kada bi video automobil sa francuskim tablicama ispred radnje, bio je ubeđen da ga neko prati ili nadzire.

Posle 10 godina vođenja prodavnice mislio je da mu je francuska policija konačno zaista za petama i otišao je u Barselonu sa devojkom Španjolkom.

Njena porodica posedovala je bar, pa je on postao barmen. Dobili su dete. Samo je njegova devojka znala istinu o njemu – za sve ostale bio je čovek bez prošlosti.

Kaže da se prekretnica u njegovom životu desila kada je bio na ivici smrti od hepatitisa, a onda su ga spasili u jednoj bolnici u Barseloni, besplatno i bez postavljanja ikakvih pitanja – jer nije imao dokumenta.

Tada je došlo vreme da se suoči sa prošlošću i da bude iskren prema sinu. Život mu je spašen, a on za društvo nije učinio ništa.

Shvatio sam da moram da kažem istinu i da ispričam sve o svojoj prošlosti”, kaže.

Stoga je i pozvao advokata. Vozom je prešao granicu do Tuluza i zajedno sa advokatom se predao policiji.

Iako mi je priznao da je nervozan zbog suđenja, ipak mu je pao kamen sa srca.

Ovo je poslednja etapa dugotrajnog teškog iskustva kroz koju moram da prođem”, kaže.

Ipak, uznemiren sam i zavrti mi se u glavi od pomisli na sve to, naročito pošto znam da mi potencijalno preti kazna zatvora od 20 godina”.

Ali zapravo ovo radim zbog svog sedmogodišnjeg sina. On još uvek ne razume sasvim šta sam radio tokom skoro 30 godina bekstva, ali potrebno je da zna istinu.”

Očekivao je da odmah završi iza rešetaka, ali na njegovo ogromno iznenađenje, saznao je da može da ostane na slobodi do suđenja, na kom će izjaviti da je kriv po optužnici.

Kaže da je zbog odluke suda da ne ide u zatvor još više ljut na sebe zbog onog što je uradio.

Ako bi neko pomislio da je njegova prošlost romantična, želi da jasno stavi na znanje da nikada ne bi želeo ponovo da proživi nekadašnji život.

U vezi sa onim što sam učinio nema ničeg romantičnog”, kaže.

Živeo sam krijući se, nisam mogao da pričam o sebi ili da se čujem sa ljudima iz svoje prošlosti, uključujući mog sina, neprekidno sam budno pazio da me ne nađu, a povrh svega toga sam bio i ozbiljno bolestan”.

Kaže da je tri decenije živeo u laži i stidu. Stalno se osećao kao gonjena životinja i živeo je u trajnom stanju paranoje.

Dok je čekao suđenje, pisao je o iskustvu begunca, a čak se i ponovo sreo sa drugim sinom, koji sada ima 30 godina.

Nada se da će uspeti da ubedi sudiju da se promenio.

Tokom sedamdesetih i ranih osamdesetih bio sam mlad i pun besa, nihilista i anarhista na putu destrukcije i pobune protiv društva. Morate shvatiti kontekst koji je tada postojao”, kaže.

Pravio sam greške, ali više nisam ista osoba – sa 57 godina sam mnogo zreliji i više nemam nikakve veze sa tim periodom svog života.”

Otkako se vratio iz mrtvih, Berten je ponovo uspostavio kontakt sa nekim članovima starog benda i saučesnicima u pljački koji su još uvek živi – mnogi nisu.

Jedan od njih vozi autobus, a jedan je čistač u bolnici. A da li još uvek sluša svoju staru muziku?

Uz trzaj kaže da je njegova nekadašnja muzika užasavajuća – sada sluša soul. Ako izbegne kaznu zatvora, vratiće se u Barselonu, ali se više neće sakrivati.

Nadam se da ću uspeti da objasnim svom sinu svoje nekadašnje odluke.”

Priznaje da je medijsko interesovanje za njegov život malo previše za njega.

Što se tiče novca od pljačke, tvrdi da ga je veoma davno potrošio do kraja.

A njegov advokat, sedamdesetčetvorogodišnji Kristijan Etlen, koji je celog života branio osuđene teroriste, pripadnike ekstremne levice, islamiste fanatike i gangstere – odlučio je da odloži penzionisanje.

Ovo je bio slučaj koji prosto nije mogao da propusti.

 

Tekst: Kris Brokman

Foto: BBC

x

Takođe pogledajte

DECA KOJA SAMO ZNAJU ZA BATINE I GLAD

    Nije me sramota što nemamo, što nas tata bije, što imam tikove. Sramota ...

Facebook