TERRANCE HAYES: Pesnik i ratnik

Nije dovoljno voleti te. Nije dovoljno želeti da vas unište. ” Kraj soneta često se naziva “odgovorom”, a ti redovi zaključuju jedan od elektrizirajućih soneta pesnika Terrancea Hayesa o ispunjenom stanju naše trenutne stvarnosti, u njegovoj još svežoj zbirci Američki soneti za moju prošlost i budućeg ubicu iz 2018. godine . Hayes je sunđer koji upija i beleži zbrku, bes, nadu i lepotu američkog života dok se kreće i diše. Njegove prethodne knjige poezije, uključujući Lighthead  nagrađivanu Državnom nagradom i How to Be Drawn, sugerišu da ne postoji jedan odgovor, već uvek promenljive mogućnosti, otvorene, sukobljene i beskrajne. Srećom, Hayes, koji je takođe vizuelni umetnik i profesor na Univerzitet New York u ekskluzivnom intervjuu za Fokus vesti daje odgovore na neka škakljiva pitanja.

FOKUS VESTI: Gde ste i koliko dugo ste u izolaciji?

TERRANCE HAYES: Bio sam u New Yorku, Greenwich Village, tokom karantina. Bilo je to sjajno mesto za život tokom aprila i maja kada je ceo grad bio tih i u šoku, pre nego što nas je ubistvo Georgea Floyda povuklo natrag na ulice. Pre toga bio sam u ilegali vežbajući svoj kreativni duh, uglavnom radeći nove pesme.

FOKUS VESTI: Šta je to pandemija promenila u vašem pogledu na društvo?

HAYES: Da je društvo nepredvidivo kao i život bilo kojeg pojedinca.

FOKUS VESTI: Koji je najgori mogući scenarijo za budućnost?

HAYES: Da neće biti budućnosti. Osim uništenja i staromodne smrti, mislim da se većina stvari menja, stvari idu od lošeg do neizbežno boljeg, a zatim neizbežno lošeg do boljeg i tako dalje. To vidim kao optimističnu perspektivu.

FOKUS VESTI: Šta dobro može proizaći iz ovog zaključavanja? Postoje li razlozi za nadu?

HAYES: Kakva korist? Ne mogu reći šta tačno, ali nešto dobro se obično može naći u većini stvari. Veliko dobro bila bi revizija našeg političkog sistema, preoblikovanje političkih stranaka, njihove filozofije i preoblikovanje političara.  Mislim li da će se išta od toga dogoditi? Ne. Nastavit ćemo najbolje što možemo u sistemu koji su pre nekoliko vekova osmislili beli trgovci, zemljoposednici i vojnici koji su se videli u središtu svemira. Izraz poput “razlog za nadu” svojevrsna je oksimoronija. Nada, poput vere, nema puno veze s “razumom”. Šta je suprotno nadi? Apatija? Cinizam? Očaj? 

FOKUS VESTI: Kakva je bila vaša svakodnevica tokom ovog vremena?

HAYES: Radio sam na tome da ostanem normalan, podučavajući, čitajući i pišući i pišući kad ne lutam po cyber prostoru. Pokušavam ispuniti glavu nečim drugim osim bukom 2020. Ponekad uspem. Ponekad ne.

 

FOKUS VESTI: Na skali od 1 do 10, kolika je vaša lestvica panike zbog trenutnog stanja u svetu?

HAYES: Osećam više očaja nego panike. Panika: 2. Očaj: 9. Kazaljka na vaga bi se mogla slomiti nakon ovog decembra.

FOKUS VESTI: Mislite li da ima nade za istinsku rasnu jednakost u Sjedinjenim Državama? Šta je po vama prvi korak u tom cilju?

HAYES: Postoji mnogo dokaza da je “rasa društveni konstrukt” koncept povezan s društvenom prednošću ili nedostatkom, obično nedostatkom za one koji imaju boju kože. Težnja za rasnom jednakošću jednaka je težnji za društveno izgrađenom jednakošću. Obrazovanje je u središtu ove vrste jednakosti. Prvi bi korak uključivao istinsko zalaganje za bolji obrazovni sistem, mislim na obrazovanje u svim njegovim dimenzijama. Fakultetski i postdiplomski studij i zdravstvena zaštita trebali bi biti besplatni za sve koji studiraju.  Ali šta ja znam? Ja sam učitelj koji govori kao učitelj.

FOKUS VESTI: Kako lično kanališete svoj bes? Smatrate li bes korisnom emocijom?

HAYES: Ljutnja se čini prejednostavnim pojmom. Izrađujem stvari. Pokušavam ispuniti vreme vlastitim osećajem produktivnosti, poput rada na jednoj rečenici mesec dana. Mislim da je to izvrstan način za provođenje slobodnog vremena u ovim okolnostima. A ako imamo sreće, brigu vredi podeliti, ali to ne mora biti bitno za ono što stvorite.

 

FOKUS VESTI: Kad biste mogli zaustaviti vreme u određenom trenutku svog života, koji bi to trenutak bio?

HAYES: Nijedan mi trenutak ne pada na pamet. Večeras sam se čudio sebi slušajući vaša pitanja kako ništa ne znam o književnoj sceni Srbije. Obećavam sledeći put pričaćemo o književnosti i drugim umetničkim dešavanjima u vašoj državi.

Autor intervjua: Karlo Astrahan

Foto: Privatna arhiva

x

Takođe pogledajte

DECA KOJA SAMO ZNAJU ZA BATINE I GLAD

    Nije me sramota što nemamo, što nas tata bije, što imam tikove. Sramota ...

Facebook