Prof. SIMONE MORABITO: Satana je uzrok mnogih bolesti

Kao poznati i cenjeni naučnik s preko trideset godina iskustva, kao profesor na univerzitetu i u velikim univerziteskim klinikama, prof. Simone Morabito prikupio je opsežni, dokumentirani materijal o bolestima koje je izazvao Satana. A pre desetak godina nije verovao u postojanje zlih duhova i mogućnost posedovanja.

Tek su ga šokantne činjenice s kojima se susreo u svojoj medicinskoj praksi naterale da se potpuno predomisli. Od tada je počeo prikupljati zapise o bolestima koje je izazvao Satana. Danas sarađuje s mnogim egzorcistima i često je pozvan na konferencije na ovu temu.

Prema rečima prof. Morabita, onaj ko se dobrovoljno prepusti vladavini zlih sila prihvata time da Satana uzme u posed njegovo telo i uništava ga na najnevjerojatniji način. Mnoge tajanstvene bolesti, o kojima medicina ne može ništa reći i protiv kojih je bespomoćna, uzrokovane su zlim moćima. Jedini delotvorni lek u takvim slučajevima je molitva za egzorcizam, koji Crkva koristi od početka svog postojanja.

Prof. Morabito je prvu opipljivu prisutnost Satane doživio pre nekoliko godina. Tada je 19-godišnji student Fabio došao u njegovu ordinaciju. Njegovi su roditelji dogovorili sastanak. Izgledao je potpuno normalno. Rekao je da često ima stanja teške depresije koja mu je remetila san. U jednom trenutku prof. Morabito je primetio da je lice mladog pacijenta postalo zastrašujuće, a oči su mu odisale mržnjom. Istovremeno mu je neka nevidljiva sila naglo okretala glavu prema roditeljima koji su stajali iza njega.

Kroz stisnute zube stalno je ponavljao: “Mrzim majku i oca.” Nakon nekoliko minuta sve se vratilo u normalu i Fabio je nastavio s prekinutim razgovorom kao da se ništa nije dogodilo. Opet se ovo vrlo šokantno ponašanje ponovilo s vremenom. Za prof. Morabita je postalo očito da se neka skrivena moć pojavljuje i prisiljava Fabija na neobično ponašanje.

U svojoj dugogodišnjoj medicinskoj praksi, profesor nije imao sličnih simptoma kod mentalno obolelih. Stoga je odlučio provesti psihoanalitičku sesiju. Kad je donio takvu odluku, Fabio je dobio silovite grčeve, počeo je vrištati neljudskim glasom i svom snagom udarati glavom o zid. Bio je to zastrašujući prizor. Kao iskusni lekar, Morabito je shvatio da bi jedan udarac glavom o zid takvom silinom prouzročio ozbiljna krvarenja u mozgu. Fabio je, međutim, udario glavom o zid sve većom snagom i učestalošću. Izgledalo je kao pokušaj samoubistva. Tako je pet odraslih muškaraca pozvano u pomoć da zaustave mladića, ali nisu uspeli.

Tada mu je dr. Morabito dao inekciju za smirenje, najjaču koja je postojala, a koja bi čak i slona uspavala za nekoliko sekundi. Međutim, iz nepoznatih razloga pacijent nije reagovao. Inekcija uopšte nije uspela i Fabio je neprestano udarao glavom o zid svom snagom, vrišteći neljudskim glasom. Kad je kriza završila, pokazalo se na opšte iznenađenje da mladić nije imao oštećenja, hematoma ili otekline na glavi. Fabio se vratio svom normalnom izgledu i počeo razgovarati kao da se ništa nije dogodilo. Prof. Morabito je zbunjeno zurio i nije mogao sve to razumeti. Zašto inekcija sedativa nije delovala? Zašto iznenadno lupanje glave o zid nije povredilo pacijenta? ” Upitao se.

Kad je Fabio imao drugi sastanak nedelju dana kasnije, u početku je bio vrlo miran. Međutim, nakon kratkog razgovora s profesorom, počeo je silno udarati glavom o zid, ispuštajući zastrašujuće krike. Prof. Morabito je i ovaj put upotrebio izuzetno snažnu sedativnu inekciju, ali drugačiju nego pre. Međutim, ni ovaj put lek uopšte nije delovao.

Kao katolik, Morabito je iz katekizma učio o postojanju anđela i zlih duhova. Međutim, on tim verovanjima nije pridavao veliku važnost. Doduše, na univerzitetskoj klinici naišao je na mnogo čudnih slučajeva bolesti koje medicina nije uspela klasifikovati, ali sam videvši Fabiovo ponašanje, prof. Morabito se ozbiljno počeo pitati nije li reč o bolesti uzrokovanoj delovanjem zlih duhova. Napokon, niti jedno ljudsko telo ne bi se moglo obraniti od učinaka tako snažnog sedativnog leka koji je Fabio dobio. Isto tako, niti jedna normalna osoba ne bi preživela tako nasilne i brojne udarce glavom u tvrdi zid kao što je to učinio Fabio.

Sumnjajući u prisutnost i delovanje zlih duhovnih sila, prof. Morabito je zakazao sastanak s iskusnim sveštenikom egzorcistom. Bio je to revolucionarni sastanak u njegovom životu i medicinskoj praksi. Nakon dugog razgovora s egzorcistom, lekar je shvatio da su mnoge bolesti s kojima se susreo mogle biti demonskog porekla, a jedini delotvorni lek u takvim slučajevima bila je molitva za egzorcizam.

Nakon nekoliko nedelja prof. Morabito je naišao na još jedan posebno ozbiljan slučaj u svojoj lekarskoj ordinaciji. Došla mu je 22-godišnja Franciska,vrlo atraktivna, inteligentna i bogata devojka iz poznate italijanske porodice. Došla je u pratnji 28-godišnje sestre. Nakon što su obe devojke ušle u kancelariju, Morabito je odjednom shvatio da je temperatura u sobi pala za 10 stepeni. I premda je i sam tip muškarca s čeličnim živcima koji u najtežim situacijama može ostati potpuno miran, u ovoj je situaciji počeo osećati snažan strah.

Franciska je prišla profesoru, udahnula mržnju i rekla: “Želim da me hipnotišete!” Morabito je bio siguran da se u njegovoj kancelariji nalazi neka tajanstvena, nevidljiva osoba, sa zastrašujućom zlom duhovnom snagom koja ga je terorisala, zbog čega je paničio i drhtao. Profesor je shvatio da glavni počinitelj ovog parališućeg straha nije Franciska već neka druga, nevidljiva osoba koja je bila s njom. Morabito se često susretao s najtežim i ponekad vrlo opasnim slučajevima mentalno obolelih.

Međutim, nije ih se bojao, ali držao se određene distance, odnoseći se prema njima sa sažaljenjem. Sada bi, međutim, najviše voleo napustiti kancelariju. S teškom je mukom ustao sa svog mesta i otišao u drugu sobu zamolivši svog prijatelja, pravnika, da ga prati. Franciska je ponovila svoj zahtev: “Želim da me hipnotišete!” Morabito je osetio kako ga obuzima sve veći, neodoljivi strah, koji se toliko pojačao da je lekar zaključio da će jedini spas u ovoj situaciji biti molitva.

Međutim, budući da se nije mogao setiti reči “Oče naš”, počeo je dozivati ​​Isusa izgovarajući ime: “Isuse, Isuse, Isuse …” Dok se molio, tajnstvena jeza u kancelariji postepeno je nestajala, povratio je ravnotežu uma i samopouzdanja. Profesor je počeo kontrolisati situaciju. Naredio je da Francisku izvedu iz kancelarije kako bi u miru mogao razgovarati s njenom sestrom. Tek tada je saznao da su problemi s Franciskom proistekli iz vremena kad je ona počela prisustvovati sastancima satanističke sekte. Prisustvovala je crnim misama i seansama, a po povratku kući počele su se događati zastrašujuće stvari.

Između ostalog, svima u njenoj kući činilo se da je noću u njenoj sobi bilo dvadeset ljudi. Začuli su se zastrašujući krici, eksplozije, udaranje u zidove, vriska i plač, a neke su nevidljive ruke bacale na zidove razne predmete. Ujutro je Franciska bila u modricama i uprkos činjenici da 10 dana nije ništa jela, imala je neverovatnu energiju.

Kad je psihijatar razgovarao sa njenom sestrom, Franciska je besno vrištala pred vratima: “Ne govori, ne govori!” I šutirala i udarala šakama o zid. A kad je uspela ući u ordinaciju, prišla je lekaru puna mržnje, koji joj je odlučno rekao: “Ovo je moje lečenje i stoga vas neću hipnotisati.” “Jadniče”, odgovori devojka, “poznajem te dobro, platit ćeš mi za to!” Tada je profesor Morabito kontaktirao Franciskine roditelje i savetovao ih da sa ćerkom odu kod egzorciste. Tokom Franciskinog prvog egzorcizma dogodile su se strašne stvari. Nakon molitve pacijent se osećao malo bolje. Međutim, bilo je potrebno više serija egzorcizama, nakon čega se devojka počela polako vraćati u normalan život.

Tekst: prof. Simone Morabito

Foto: Privatna arhiva

 

x

Takođe pogledajte

KRALJ ČAČKA: Pazim da ne skliznem u nihilizam

KRALJ ČAČKA Nenad Marić, po vokaciji slikar, svima poznatiji kao kantautor Kralj Čačka. Priprema treći ...

Facebook