FokusVesti uvek u Fokusu
Šta se događa kada se razboliš, a ujedno si star. Unapred se izvinjavam onim lekarima koji još uvek imaju empatiju i koji još uvek u pacijentima vide LjUDE, a ne ekran kompjutera. Takođe se izvinjavam i pojedinim medicinskim sestrama koje još imaju poštovanje i osmeh na licu prema pacijentima, jer grupa mladih sestara koje se zapošljavaju u velikom broju, ponašaju se bahato, nevaspitano, kao da smo zajedno “čuvali ovce”. E, sad, ću pisati o svojoj bolničkoj golgoti u nastavcima…
Od bolova nisam mogla na noge, pa me je ćerka odvela kod lekara opšte prakse. Jedna fina doktorka me je odmah poslala na rengen i posle pola sata kada je videla rezultate, daje hitan uput u našu eminentnu bolnicu, čije ime neću pomenuti da ne bi završila na sudu, a koja je nekad, zaista bila na glasu na celom Balkanu. No sad, ona je prosto rečeno klanica, na kojoj se pacijenti, kao na fabričkoj traci se menjaju.
Mlad doktor D.LJ. onako usput me pogleda i hladno, bez ikakve empatije saopštava da je potrebna operacija, stavlja me na spisak za 2025.godinu. Hej, prijatelju, 2025.a ja punih 70 godina. Iznenađena njegovom izjavom, smejem se, jer ne verujem svojim ušima šta sam čula.
– Dobro, doktore, a šta ja do tad da radim sa svojim bolovima? Da čekam i uživam do 2025 ili možda nešto drugo predlažete?
– Draga gospođo, uopšte me ne interesuje vaš sarkazam. Naviknite se na bolove, pijte lekove i to je to – odgovara on i ne dižući pogled sa ekrana računara.
Smeh zameni šok, sarkastično mu odgovorih:
– Hvala vam doktorre, vrlo ste ljubazni i da znate savršen savet ste mi dali.
Izašla sam iz ordinacije i vratila se kući, da se navikavam na bolove i na… No, posle šest meseci dobih poziv iz bolnice da se javim anesteziologu sa svim nalazima koja su naveli na pozivu. O, da sam znala kakakv pakao me očekuje odustala bih od svega.
Dragi moji, nastavak o mojim bolničkim avanuturama sledi uskoro i pored svih strahova koji me obuzimaju…
Autor teksta: Vladanka Cvetković
Foto: Privatna arhiva
