Arhive autora: Luka Karadzuleski

ISTORIJA U KREVETU: Kleopatra-Virtuoz na muškom telu

Egipat je dar Nila, a Kleopatra je dar Egipta svetskoj istoriji seksualnosti. Istini za volju, o lepoj kraljici Egipta više govori legenda nego istorijski podaci. Istorija tvrdi da nije bila naaročito lepa, što se može pripisati oceni neke ljubomorne istoričarke. Muškarci su imali drugačije mišljenje, koje su godinama pokušavali da isprobaju u praksi. U tome im je svesrdno pomagala Kleopatra ...

Pročitajte više »

Miona Marković: Pečat autentičnosti je najvažniji

  Miona Marković, glumica sa diplomom FDU Beograd, potekla iz čuvenog „Peletovog jata“ (klasa profesora Dragana Petrovića Peleta, nedavno diplomirala) privukla je pažnju publike, ali i kritike, veoma autentičnim tumačenjem različitih likova. Brzo se otrgla od odrednica tipa „ćerka Predraga Markovića“ „bratanica Milene Marković“ „unuka Dobrice Ćosića“ zahvaljujući velikom broju uspešnih i zapaženih uloga koje je odigrala za kratko vreme ...

Pročitajte više »

Tašmajdan i ovog leta prestonica kulture Beograda

Karlo Astrahan ugostio je Jovanu Nikolić, Vladu Arsića i Miomira Petrovića na prostoru koji zauzima centralni deo Tašmajdana, Počela je manifestacija „Kulturno leto na Paliluli“. Ova vest najviše je obradovala čitalačku publiku, a onda i učesnike i organizatore ove, verovatno najuticajnije manifestacije u našem glavnom gradu tokom leta. GO Palilula, Centar za kulturu „Vlada Divljan“ i jedan od najkreativnijih kulturnih ...

Pročitajte više »

Mionica na celuloidu

Poslednje majske nedelje u varošici Živojina Mišića sportski i kulturni događaji su se smenjivali kao na traci, na filmski festival dolazile zvezde, najviše su uživali mladi. Ko je propustio da ovog maja obiđe Mionicu, ima priliku da to popravi dogodine na još boljem i većem Miona film festu   Proglašenje pobednika Drugog Miona film festa, „Daljine“ Nemanje Vojinovića (foto: L. ...

Pročitajte više »

Mionica, srpskog filma prestonica

Nikada ranije nisam bio u Mionici.  Jednostavno, nije mi se dalo. Kao da je sam Gospod odlučio da tako bude, znajući da ću se u ovu varošicu zaljubiti prošle godine, na prvi pogled, i toj ljubavi ostati veran. Za sve je „kriv“ festival kratkog i dokumentarnog filma „Miona film fest“ koji je pokrenut prošle godine. Zvanično, festival je čedo Kulturnog ...

Pročitajte više »

MIONA FILM FEST, drugi put

  Mionica, smeštena u srcu Srbije, od prošle godine je domaćin Festivala kratkog i dokumentarnog filma koji nosi veoma atraktivno ime „MIONA FILM FEST“. Reč o je manifestaciji koja je na noge podigla filmske radnike željne afirmacije i druženja sa publikom koja nije locirana u velikim gradovima a pritom voli dokumentarni film. Cilj je prema namerama organizatora, Kulturnog centra Mionica, ...

Pročitajte više »

Hvala – pa idemo dalje

Hvala – pa idemo dalje U vreme kada je jagma za Kosmetom u ekspanziji i preti, a sa svih strana vrebaju grabljivice da otmu još od onogа što nazivamo svojom otadžbinom, kad plaćamo za ono što smo potrošli u vremenima na kojima su nam onomad mnogi zavideli, mi Srbi samo srbujemo, ali svako na svoj način i bez vajde po ...

Pročitajte više »

PRVI KONCERT ČUDA OD DETETA

Otvaranje lovačkog kaštela u Ečkoj nadomak Zrenjanina, krajem avgusta 1820. godine, okupilo je najuglednije zvanice iz čitave južne Ugarske. Na imanje Augusta Lazara sjatili su se najznačajniji ljudi tadašnjeg vremena, od predstavnika dvorske kamarile do krupnih veleposednika i bogatih trgovaca.   Hroničari beleže da se slavilo i gostilo nekoliko dana. Za ugledne goste organizovan je lov u ritovima Begeja, a ...

Pročitajte više »

Vanja Bulić – Grudima protiv nepravde

Kao svaki majstor svoga zanata, tako je i Mineserate, predstavnica antičke male privrede, imala nadimak. Zvali su je Frina. Ova lepa žena se bavila najstarijim zanatom na svetu, koji neki sa ironijom nazivaju prostitucija, a pod tim pojmom podrazumeva se sve ono što se radi za  novac. A to znači da se svako od nas prostituiše, jer, bez obzira šta ...

Pročitajte više »

Pussy Riot ili Pobuna pičke

Čudna je i velika zemlja ta Rusija, beskompromisna i teološki distinktivna, sva široka, divna i nesagledljiva. Kao da počinje u pupku nečije majke, sluzava, topla a opet anđeoska, zemlja majčinih sinova i ratnih kćeri, nekako po definiciji hladna i gorostasna, spasonosna i surova, vanvremenska koliko i neka moćna zvijezda na svodu. I nadasve lirična, natopljena mislima i poezijom, intelektom i ...

Pročitajte više »

LJUBAVNI JADI MLADOG BETOVENA

U zaostavštini Ludviga van Betovena koja se čuva u njegovom muzeju u Beču, jedno pismo privlači neobičnu pažnju. Slavni kompozitor ga je primio u Bonu, još u doba dok je bio samo mladi dvorski muzičar, a stiglo mu je iz sremačkog sela Golubinci, nadomak Stare Pazove.   Osim redova ispisanih sitnim, ženskim rukopisom prepunih ljubavi i žudnje, nacrtan je i ...

Pročitajte više »

FANTOM IZGUBLJENE SLOBODE & ROKENROL – Goli u sedlu

Ne plaše se oni vas, već onoga što vi predstavljate, kaže Džek Nikolson stondiranom Denisu Huperu u ključnoj sceni kultnog filma Easy Ryders, i tim riječima formuliše koncept slobode kao koncept straha. Četrdeset i nešto godina kasnije, ta replika još uvijek ima kredibilitet, istinita je kao prijetnja, nemjerljiva, prozaična i poetična, ne može se dokazati a da svoja muda ne ...

Pročitajte više »

VELJA ŽUNJIĆ: Teme pronalaze mene, a ne ja njih

Velja Žunjić, rudarski inženjer i književnik, rođen je u Lajkovcu gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu. Prvi roman “Šampitica”, objavio je 2012 godine. Tri godine kasnije, objavio je roman “Boja tvoga imena” a 2017. godine i roman “Lajkovčanka”. Odrekao se života u velegradu i posle uspešnog školovanja vratio u rodni Lajkovac, gde ...

Pročitajte više »

Znanjem u budućnost

  U okviru saradnje „Megatrend univerziteta“ s privrednim organizacijama za koje obrazuje mlade ljude, a u kojima se obavlja i studentska praksa, u velelpnom univerzitetskom zdanju na Novom Beogradu, potpisan je sporazum o dugoročnoj saradnji sa Unijom poslodavaca Srbije. Sporazumom je predviđen čitav niz olakšica za školovanje i stručno usavršavanje zaposlenih članova Unije poslodavaca što je u svom uvodnom, pozdravnom ...

Pročitajte više »

Stanislav Čandinovič Li: „Nije nam dato da spoznamo snagu duvanja božanskog vetra.“

Stanislav Čandinovič Li (1959) je pesnik i prevodilac iz Kazahstana. Delujući u okviru ruskog civilizacijskog areala, Li je istovremeno vredan pesnik ruskog jezika,  značajan prevodilac i antologičar drevne, srednjovekovne i savremene korejske poezije i dinamičan učesnik savremene književne scene Kazahstana. Klasik savremene ruske književnosti Anatolij Kim, povodom poezije Stanislava Lija napisao je sledeće: „Na Istoku se stihovi ne pišu zasukanih ...

Pročitajte više »
Facebook