Arhive autora: Luka Karadzuleski

Mionica na celuloidu

Poslednje majske nedelje u varošici Živojina Mišića sportski i kulturni događaji su se smenjivali kao na traci, na filmski festival dolazile zvezde, najviše su uživali mladi. Ko je propustio da ovog maja obiđe Mionicu, ima priliku da to popravi dogodine na još boljem i većem Miona film festu   Proglašenje pobednika Drugog Miona film festa, „Daljine“ Nemanje Vojinovića (foto: L. ...

Pročitajte više »

Mionica, srpskog filma prestonica

Nikada ranije nisam bio u Mionici.  Jednostavno, nije mi se dalo. Kao da je sam Gospod odlučio da tako bude, znajući da ću se u ovu varošicu zaljubiti prošle godine, na prvi pogled, i toj ljubavi ostati veran. Za sve je „kriv“ festival kratkog i dokumentarnog filma „Miona film fest“ koji je pokrenut prošle godine. Zvanično, festival je čedo Kulturnog ...

Pročitajte više »

MIONA FILM FEST, drugi put

  Mionica, smeštena u srcu Srbije, od prošle godine je domaćin Festivala kratkog i dokumentarnog filma koji nosi veoma atraktivno ime „MIONA FILM FEST“. Reč o je manifestaciji koja je na noge podigla filmske radnike željne afirmacije i druženja sa publikom koja nije locirana u velikim gradovima a pritom voli dokumentarni film. Cilj je prema namerama organizatora, Kulturnog centra Mionica, ...

Pročitajte više »

Hvala – pa idemo dalje

Hvala – pa idemo dalje U vreme kada je jagma za Kosmetom u ekspanziji i preti, a sa svih strana vrebaju grabljivice da otmu još od onogа što nazivamo svojom otadžbinom, kad plaćamo za ono što smo potrošli u vremenima na kojima su nam onomad mnogi zavideli, mi Srbi samo srbujemo, ali svako na svoj način i bez vajde po ...

Pročitajte više »

PRVI KONCERT ČUDA OD DETETA

Otvaranje lovačkog kaštela u Ečkoj nadomak Zrenjanina, krajem avgusta 1820. godine, okupilo je najuglednije zvanice iz čitave južne Ugarske. Na imanje Augusta Lazara sjatili su se najznačajniji ljudi tadašnjeg vremena, od predstavnika dvorske kamarile do krupnih veleposednika i bogatih trgovaca.   Hroničari beleže da se slavilo i gostilo nekoliko dana. Za ugledne goste organizovan je lov u ritovima Begeja, a ...

Pročitajte više »

Vanja Bulić – Grudima protiv nepravde

Kao svaki majstor svoga zanata, tako je i Mineserate, predstavnica antičke male privrede, imala nadimak. Zvali su je Frina. Ova lepa žena se bavila najstarijim zanatom na svetu, koji neki sa ironijom nazivaju prostitucija, a pod tim pojmom podrazumeva se sve ono što se radi za  novac. A to znači da se svako od nas prostituiše, jer, bez obzira šta ...

Pročitajte više »

Pussy Riot ili Pobuna pičke

Čudna je i velika zemlja ta Rusija, beskompromisna i teološki distinktivna, sva široka, divna i nesagledljiva. Kao da počinje u pupku nečije majke, sluzava, topla a opet anđeoska, zemlja majčinih sinova i ratnih kćeri, nekako po definiciji hladna i gorostasna, spasonosna i surova, vanvremenska koliko i neka moćna zvijezda na svodu. I nadasve lirična, natopljena mislima i poezijom, intelektom i ...

Pročitajte više »

LJUBAVNI JADI MLADOG BETOVENA

U zaostavštini Ludviga van Betovena koja se čuva u njegovom muzeju u Beču, jedno pismo privlači neobičnu pažnju. Slavni kompozitor ga je primio u Bonu, još u doba dok je bio samo mladi dvorski muzičar, a stiglo mu je iz sremačkog sela Golubinci, nadomak Stare Pazove.   Osim redova ispisanih sitnim, ženskim rukopisom prepunih ljubavi i žudnje, nacrtan je i ...

Pročitajte više »

FANTOM IZGUBLJENE SLOBODE & ROKENROL – Goli u sedlu

Ne plaše se oni vas, već onoga što vi predstavljate, kaže Džek Nikolson stondiranom Denisu Huperu u ključnoj sceni kultnog filma Easy Ryders, i tim riječima formuliše koncept slobode kao koncept straha. Četrdeset i nešto godina kasnije, ta replika još uvijek ima kredibilitet, istinita je kao prijetnja, nemjerljiva, prozaična i poetična, ne može se dokazati a da svoja muda ne ...

Pročitajte više »

VELJA ŽUNJIĆ: Teme pronalaze mene, a ne ja njih

Velja Žunjić, rudarski inženjer i književnik, rođen je u Lajkovcu gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu. Prvi roman “Šampitica”, objavio je 2012 godine. Tri godine kasnije, objavio je roman “Boja tvoga imena” a 2017. godine i roman “Lajkovčanka”. Odrekao se života u velegradu i posle uspešnog školovanja vratio u rodni Lajkovac, gde ...

Pročitajte više »

Znanjem u budućnost

  U okviru saradnje „Megatrend univerziteta“ s privrednim organizacijama za koje obrazuje mlade ljude, a u kojima se obavlja i studentska praksa, u velelpnom univerzitetskom zdanju na Novom Beogradu, potpisan je sporazum o dugoročnoj saradnji sa Unijom poslodavaca Srbije. Sporazumom je predviđen čitav niz olakšica za školovanje i stručno usavršavanje zaposlenih članova Unije poslodavaca što je u svom uvodnom, pozdravnom ...

Pročitajte više »

Stanislav Čandinovič Li: „Nije nam dato da spoznamo snagu duvanja božanskog vetra.“

Stanislav Čandinovič Li (1959) je pesnik i prevodilac iz Kazahstana. Delujući u okviru ruskog civilizacijskog areala, Li je istovremeno vredan pesnik ruskog jezika,  značajan prevodilac i antologičar drevne, srednjovekovne i savremene korejske poezije i dinamičan učesnik savremene književne scene Kazahstana. Klasik savremene ruske književnosti Anatolij Kim, povodom poezije Stanislava Lija napisao je sledeće: „Na Istoku se stihovi ne pišu zasukanih ...

Pročitajte više »

Najveće dostignuće uma je samopouzdanje

Nada Kostić je lekar, univerzitetski profesor i političarka, ali i prozni pisac, poetesa. Svojevremeno je bila ministarka zdravlja Srbije u prelaznoj vladi koja je osnovana nakon pada Miloševića 2000. godine. Ona danas, kao nezavisni poslanik zastupa ideje demokratije i slobode bez obaveze da pripada ma kojoj političkoj stranci.   Sve je naopačke Ako imas božji dar, Ako si u profesiji ...

Pročitajte više »

Jasenka Lalović: Emocija se ne prevodi

Jasenka Lalović. Paštrovka. Rođena i školovala se u Crnoj Gori, studirala u Beogradu. Tu je svila i porodično gnezdo, u kojem su u ljubavi i slozi odrasla tri ‘tića, što kako ističe, predstavlja najlepši uspeh. Uspela je da objavi svoj prvi roman „S one bande moje gore“ i pobere komplimente čitalaca, ali i kritike. Opisala je crnogorsku ženu i uspela ...

Pročitajte više »

IGOR MAROJEVIĆ: Šta će robotima knjige?

Igor Marojević (1968. Vrbas). Diplomirao je Srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Novelu „Obmana Boga“ objavio je 1997, a zatim i romane „Dvadeset četiri zida“ (1998, 2010), „Žega“ (2004, 2008), „Šnit“ (2007, 2008, 2014), „Parter“ (2009), „Majčina ruka“ (2011) i „Prave Beograđanke“ (2017), kao i zbirke priča „Tragači“ (2001), „Mediterani“ (2006, 2008) i „Beograđanke“ (2014, u šest ...

Pročitajte više »
Facebook