KOLUMNE

NAJUNOSNIJA ZANIMANJA: DILER DROGE I BANKAR

  Posao bankara i dilera droge mnogo je sličniji nego što to na prvi pogled izgleda, a ni što se zarade i društvenog ugleda tiče nema mnogo razlike Ma koliko zvučalo neverovatno, obrt novca na narko tržištu  zauzima fantazmagoričnih osam procenata celokupnog trgovinskog prometa  zemalja Evropske unije. Najveći deo prljavih milijardi je profit od ulične prodaje narkotika, odnosno razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni. Kokain se, na primer, u Francuskoj prodaje za 45 evra po gramu dok je, na izvoru, cena jednog kilograma, u zavisnosti od njegove čistoće, oko 900 evra. Biznis sa heroinom u Nemačkoj vredi oko 2,5 milijardi evra na godišnjem nivou i opslužuje oko 370 hiljada zavisnika. U Evropu kokain uglavnom stiže iz Kolumbije, preko Kariba, odakle brodovima dospeva u luke Velike Britanije, Holandije i Nemačke. Posebna vrsta kokaina, „krek“ proizvodi se na Karibima i stiže direktno na britanske obale. U statistikama Skotland jarda je zabeleženo da jedan od deset Jamajčana krijumčari narkotike iz ove karipske zemlje u Evropu. Sa druge strane, avganistanski heroin pokriva 90 procenata svetske potražnje, a u zemlje EU dospeva uglavnom preko članica nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, najčešće preko Kazahstana, kao i iz Turske gde se, u tajnim laboratorijama, rafinira i liferuje do Grčke; odatle, heroin putuje za luku Marsej. Prema saznanjima engleske policije, deo heroinskih pošiljki se, preko Kosmeta i Srbije, šalje ka srednjoj Evropi. Bankari i dileri Kako piše londonski „Ivning standard”, Sajmon Hajnes, izvršni direktor foruma „Principi u finansiranju“, postavio je paradoksalno pitanje – kakav podstrek bi trebalo da imaju mladi ljudi u EU prihvatanjem mizerno plaćenih poslova kada ih, u prosperitetnoj industriji droge, čekaju izuzetne mogućnosti. Hajnes je bivši bankar vodeće engleske banke „Barklejs” i trenutno radi kao ekspert u zatvorima i institutima za mlade prestupnike; paralelno, u jednoj švajcarskoj banci instruiše delinkvente kako da virtuelno trguju kao pravi bankari, umesto da na ulici barataju prljavim hiljadama evra dobijenim od prodaje droge. Mnogi, uključeni u debatu iniciranu pisanjem „Ivning standarda”, upitali su se ko više zarađuje: bankari „Goldman Saksa“, ili dileri? Bivši trejder „Goldman Saksa“, opisujući bankarske transakcije, kaže: „U suštini, trgovanje podseća na piramidu u čijoj osnovi leži ’debeo’ novac. Prosečan bankar zarađuje oko 650 evra nedeljno. Ako radi u odeljenju analitike, prvu godinu službovanja može da završi sa zaradom od 60 – 65 hiljada evra. Ova suma može da se popne, u drugoj ili trećoj godini službovanja, na 100 hiljada“. Tipični izvršni direktor nekog bančinog odseka, čovek u svojim tridesetim godinama, ne smatra se uspešnim ako, posle niza godina službovanja, ne zarađuje oko 300 hiljada evra na godišnjem nivou. Posle nekoliko seoba između banaka (ustaljena praksa je da se na godinu-dve menja filijala) dotični bankar, u svojoj 35. godini, već ima na računu, ili u nekretninama, oko 2 miliona evra. Na primer, rekordna godina za Lojda Blenkfajna, izvršnog menadžera „Goldman Saksa”, bila je 2012, kada je zaradio 8 miliona evra. Sledeće, ceo milion manje. Po vlastitom priznanju, taj gubitak je filozofski podneo, s obzirom da je svetska finansijska kriza, koja je počela četiri godine ranije, već uzimala danak širom svetskih berzi. Ajša Hombard, bivši rasturač droge u istočnom Parizu, danas član evropske fondacije „Napredovati kroz život”, kaže: „Jadnici na dnu ove piramide zarađuju ponižavajuće malo. Godišnja dobit osobe na čelu ganga, zadužene za određenu teritoriju (gradsku četvrt) je više od 400 hiljada evra. Iskusni diler, nešto kao bankarski stariji menadžer, u uličnoj operaciji prosečno zarađuje oko 12 hiljada mesečno, dok rasturači sa dna dele između sebe ovoliku sumu. U istraživanju za lokalni savet Fondacije, pri londonskom kvartu Brikston, nastanjenom većinom crnačkim stanovništvom, srednja vrednost zarade uličnih dilera je oko 20 hiljada evra godišnje, što je znatno više od prosečne profesorske plate u bolje stojećoj školi gordog Albiona. Oni jedva namiču između 16 i 18 hiljada evra. Vodič kroz podzemlje Fondacija „Napredovati kroz život”, beleži slučaj dilera pod lažnim imenom Džon. Ispovedajući se, veli kako je, posle prve kazne, odležane u zatvoru Feltham, odlučio da bude „pametniji“, ali da nikako, ni po koju cenu, neće napusti ovako unosan biznis. Umesto da izlazi na ulicu, organizovao je svoj tim: „Počeo sam najpre da skupljam podatke i upoznajem mušterije po Sohou. Davao sam brojeve telefona, i uskoro nisam mogao da vozim automobil, telefon mi je, praktično, zvonio bez prestanka… Ranije sam kupovao jednu uncu droge (16 grama), sada nabavljam kilogram i više. Uloženih 20 hiljada mi donosi čistih 60 hiljada evra dobitka“. Maks Deli, koautor knjige „Narkomanija” (2013), svojevrsnog vodiča kroz britansko podzemlje droge, piše: „U proseku, sa 500 evra sedmično, budući da ne plaćate porez, još uvek zarađujete mnogo više nego policajac koji pokušava da vas uhapsi. Međutim, sretao sam dilere, velike zverke, koji za sedam dana namiču milione evra što znači da, ako ste na dobroj koti, u blizini Sohoa ili Sitija, Monmartra ili Trga Konkord, Berlinerplaca… i, ako vas posluži sreća, postajete milioner za sedam dana! Naravno, to ima svoju cenu, ona se plaća, izuzev ako imate snage i pameti da se na vreme izvučete iz prljavog biznisa“. Delijeva istraživanja potvrđuju nalaze fondacije „Napredovati kroz život”: „U zavisnosti od piramidalnog položaja, da li je pešak, bezbednjak, ili diler na licu mesta, ulični prodavac mesečno može da zaradi 2.000 evra. Sistemom striktno vlada piramidalna šema: tu su ulični rasturači, većinom dečaci ili devojčice, ulični frontmeni, poslovođe koje nadgledaju tok prodaje i, na kraju, tu je i ulični šef. On, iz blizine, upravlja celim timom. Dileri droge ne vode evidenciju poslovanja, pa su procene o njihovim zaradama aproksimativne. Ali, kao i uvek u životu, i ovde važi pravilo: najizloženiji ruci pravde, tzv. sitne ribe, zarađuju najmanje, a robijaju najduže“. U svojoj knjizi Deli navodi slučaj dilera koji zarađuje nešto više od izvršnog direktora „Goldman Saksa“ Lojda Blenkfajna, ali ima i onih koji se razbacuju brojkama, jer velike cifre, naprosto, donose veliki ugled. Taj, kod bankara i dilera, ide ruku pod ruku: „Jeste, ima tu sličnosti. Bankari misle da zaslužuju respekt, jer rade za ovu ili onu renomiranu banku. Ali i dileri droge misle da su vredni svakog respekta. Obe strane preko ruku preturaju ogroman novac putem sumnjivih transakcija, a pitanje je koliko je taj posao moralan i zakonski“. Istraživanje „Ivning standarda” povlači paralelu između bankarskog i dilerskog posla. Kod bankara, u poslu sa milionima i milijardama, najveći rizik predstavlja mogućnost gubitka posla i, samim tim, ostajanje bez visoke zarade. Tu je i mogućnost dobijanja stresa, a kao njegova posledica javlja se podleganje čarima narkotika. Ajša Hombard, bivši pariski diler, kaže da je među bankarima imao nekoliko izuzetno platežnih mušterija. Zaključak Maksa Delija je ironičan i paradoksalan: „Mnogi dileri bi voleli da se okušaju u bankarskom poslu trejdinga, i svoje veštine bi testirali u hazardu banke, dok bi bankari pod stresom radije izašli na ulicu nego što, iz dana u dan, strepe od nepredvidljivih ćudi berze“. Tekst: Miodrag Milanović  

Pročitajte više »

VOJISLAV RADOJKOVIĆ: RELIGIJA I HRANA

Ovo pišem 25. maja, na dan Titovog rođenja, a neposredno posle Ramazana i razmišljam o hrani. O alkoholu, nekom drugom prilikom. Elem, zašto muslimani i Jevreji ne jedu svinjetinu, dok je mi tamanimo i kakve veze ima Tito sa tim? Da krenem iz početka, pravo iz pećine.   Svi znate za čuvene crteže životinja, koje su nam ostavili naši davni ...

Pročitajte više »

ILUZIJA ZVANA LJUBAV I PRIJATELJSTVO

Postoji jedan znak koji jasno govori da nema ljubavi. Ni ljubavi, ni prijateljstva, ni simpatije. Iako se sve to može opravdati, preokrenuti, čak i pred samim sobom. Ali ako se to događa, nema ljubavi. Ponekad postoji skrivena mržnja, čak skrivena i od samog sebe. To je kada udaraju po bolnom mestu. Svi mi ponekad udaramo: rečima i postupcima, naravno. Nije ...

Pročitajte više »

VOJISLAV RADOJKOVIĆ: DERBI

Bernard Rasel, u “Istoriji zapadne civilizacije“, kaže da se od Starih Grka delimo na one koji su za državu („socijalne ovce“ – Hegel), i one koji su protiv nje. Delimo se, takođe, i na navijače “Zvezde” i “Partizana”, na mršave i debele, crne, bele, žute… Borci za ljudska prava i jednakost u svetu, neće se saglasiti sa mnom ako kažem ...

Pročitajte više »

VOJISLAV RADOJKOVIĆ: GOLA ISTINA

Da se prisetimo priče: “ Od kada postoje, Istina nije verovala Laži. Bila je nepoverljiva i onda kada ju je Laž pozvala da se zajedno okupaju u jezeru. No, pomislila je da joj se ništa loše ne može da dogodi i pristala je. Skinule su se i zaplivale. Laž je samo to čekala, izletela je na obalu i obukla odelo ...

Pročitajte više »

VOJISLAV RADOJKOVIĆ: ROĐACI, UDRITE KAKO VAM VOLJA

Napomena: Svaka uočena sličnost ili razlika sa stvarnim ljudima, događajima, ili državama je – NAMERNA, jer, to je tako normalno u zemlji autora kolumne. U jednoj zemlji, najveći borci za demokratiju i ljudska prava, vole komunistu Tita, a njihovi oponenti, tvrdi nacionalisti, veličaju Karađorđeviće čiji potomak i ne govori dobro maternji jezik. Oni prvi i dalje vole himnu „Hej Sloveni“, ...

Pročitajte više »

OSTATI NORMALAN  U VREME KORONE

„Ispirajte usta vrućom vodom i na taj način se spasite od Korone. 5G mreža pogoduje razvoju virusa. Kovid 19 je nastao u nekoj laboratoriji. Kina je sve smislila da bi uništila Ameriku. Amerika je biološki napala Kinu, pa joj se vratilo. Bil Gejts je sve zamesio. Francuski naučnici razmatraju lečenje nikotinom“ – i još stotine raznih teorija, vrti se društvenim ...

Pročitajte više »

GOVEDARICA: ŠIROM ZATVORENIH OČIJU

U Srbiji je po 4. put u njenoj istoriji, uvedeno vanredno stanje. Opaka bolest, koja je zahvatila većinu država u svetu, ni nas nije mogla da zaobiđe, pa je podmuklo zakucala na naša vrata i vrtoglavom brzinom okrenula naše živote za 180 stepeni. Mere su preduzete i donesene, da li su one opravdane i odovarajuće, blage ili pak stroge, ostavićemo ...

Pročitajte više »

RETKA ZVERKA – ČITALAC

Bilo je 14:00h kada mi je pred nosom proleteo autobus iz Šapca za Beograd. Popizdeo sam. U 16:00h treba da se nađem sa piscem Draganom Velikićem, kako bi me uveo na dodelu Nin-ove nagrade. Upoznao sam ga slučajno, jureći niz Takovsku ka biblioteci „ Milutin Bojić“ da vidim da li je Karlo, urednik programa biblioteke, tamo. Noć pre toga rekao ...

Pročitajte više »

DANILO GOVEDARICA: IZBEGLICE ILI PRETNJA

  Ulaskom u 2020. godinu, kročili smo u još jedan vremenski period koji obeležavaju problemi današnjice koji muče ovo društvo. Loš životni standard, pitanje Kosmeta, od skoro i stanje u Crnoj Gori oko zakona o slobodi veroispovesti, ali smo u javnosti zataškali jedan od onih gorućih, koji u budućnosti može predstavljati veliku nepriliku i pretnju za već diskutabilnu budućnost ove ...

Pročitajte više »

DANILO GOVEDARICA: ISTIČE NAM VREME

U jeku trenutnih dešavanja u Crnoj Gori, ali i njenoj okolini, dok se nama pred očima odigrava jedna od istorijskih nepravdi prema jednom narodu, jednoj kulturi, jednom delu istorije, šta mi radimo? Nije samo Crna Gora u pitanju, ona je trenutno na udaru, već neko vreme se stvaraju određeni problemi i u Republici Srpskoj, a ima li smisla da pominjem ...

Pročitajte više »

BAHATI SIN NIKOLE PAŠIĆA

Starog Nikolu Pašića javnost je koliko-toliko ostavljala na miru, što zbog njegovih zasluga, što zbog toga što, vodeći prilično skroman život, nikada nije gurao prst u oko toj uglavnom siromašnoj javnosti. Zato je tu bio njegov sin, Radomir Rada Pašić, bez koga kao da nije mogla da prođe ni jedna jedina korupcionaška afera.   Čovek koji je izjavljivao da bez ...

Pročitajte više »

BOŽIĆNI USTANAK

  Hoće li i kraj protesta biti miran kao početak – ne zavisi samo od duhovnog gospodara. Nego više onog svetovnog, koji ih je i izazvao. Bio je odsutan samo za praznike, a Zakon je pripreman četiri godine.       Dobro je, preživjeli smo ucijelo i ove praznike, i mi i Crna Gora. Dobro je i što je opet ...

Pročitajte više »

OTROVNI LJUDI

Otrovni ljudi postoje. Oni prkose logici. Jedni su blaženo nesvesni negativne aure koja ih prati, a drugi kao da uživaju u stvaranju kaosa i izluđivanju sveta oko sebe. Jedno je sigurno, ovakvi ljudi izazivaju nemir, unose razdor i nepotrebno komplikuju…sve. I da im na čelu piše što su, teško bi ih bilo izbeći. Jer otrovnih ima svuda. To mogu biti ...

Pročitajte više »

ZORANA BOJIČIĆ: RADIO JE UPRKOS INTERNETU ŽIV!!!

Era jednosmerne komunikacije – od jednog ka mnoštvu – počela je sa radijom, a nastavila se televizijom, i tako decenijama do pojave interneta. Da li je internet označio kraj ere jednosmerne komunikacije u medijskom smislu? Naravno da jeste. Velike svetske radio stanice u sledećih pet godina počeće da obeležavaju vek od kada su počele da emituju program preko mreže zemaljskih ...

Pročitajte više »
Facebook