NASLOVNA

NEVIĐENO NASILJE U KENTAKIJU

  LOUISVILLE, Kentucky, USA- Želeći da ublaži napetosti u Louisvilleu zbog kobne pucanjave policije i smrti medicinske sestre koja je takoreći ubijena na pragu svoje kuće, majka žrtve u petak je pozvala demostrante da nastave zahtevati pravdu, ali da to čine na”pravi” način ne povređujući jedni druge. Guverner Kentuckyja Andy Beshear pročitao je izjavu majke Breonne Taylor, nakon što je došlo do pucnjave, ...

Pročitajte više »

U DOBA LJUBAVI I KNJIGA

  Pre šesnaest godina, na Konferenciji pisaca koja se održavala na planini u Vermontu, dva mlada, potencijalna pisca, prijavila su se na kreativnu radionicu u trajanju od 10 dana. I, šta se desilo, u prva 24 sata oni su se zaljubili. Laura van den Berg imala je 21 godinu i prvi put je bila van svoje rodne države Floride; Paul Yoon imao ...

Pročitajte više »

NAJUNOSNIJA ZANIMANJA: DILER DROGE I BANKAR

  Posao bankara i dilera droge mnogo je sličniji nego što to na prvi pogled izgleda, a ni što se zarade i društvenog ugleda tiče nema mnogo razlike Ma koliko zvučalo neverovatno, obrt novca na narko tržištu  zauzima fantazmagoričnih osam procenata celokupnog trgovinskog prometa  zemalja Evropske unije. Najveći deo prljavih milijardi je profit od ulične prodaje narkotika, odnosno razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni. Kokain se, na primer, u Francuskoj prodaje za 45 evra po gramu dok je, na izvoru, cena jednog kilograma, u zavisnosti od njegove čistoće, oko 900 evra. Biznis sa heroinom u Nemačkoj vredi oko 2,5 milijardi evra na godišnjem nivou i opslužuje oko 370 hiljada zavisnika. U Evropu kokain uglavnom stiže iz Kolumbije, preko Kariba, odakle brodovima dospeva u luke Velike Britanije, Holandije i Nemačke. Posebna vrsta kokaina, „krek“ proizvodi se na Karibima i stiže direktno na britanske obale. U statistikama Skotland jarda je zabeleženo da jedan od deset Jamajčana krijumčari narkotike iz ove karipske zemlje u Evropu. Sa druge strane, avganistanski heroin pokriva 90 procenata svetske potražnje, a u zemlje EU dospeva uglavnom preko članica nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, najčešće preko Kazahstana, kao i iz Turske gde se, u tajnim laboratorijama, rafinira i liferuje do Grčke; odatle, heroin putuje za luku Marsej. Prema saznanjima engleske policije, deo heroinskih pošiljki se, preko Kosmeta i Srbije, šalje ka srednjoj Evropi. Bankari i dileri Kako piše londonski „Ivning standard”, Sajmon Hajnes, izvršni direktor foruma „Principi u finansiranju“, postavio je paradoksalno pitanje – kakav podstrek bi trebalo da imaju mladi ljudi u EU prihvatanjem mizerno plaćenih poslova kada ih, u prosperitetnoj industriji droge, čekaju izuzetne mogućnosti. Hajnes je bivši bankar vodeće engleske banke „Barklejs” i trenutno radi kao ekspert u zatvorima i institutima za mlade prestupnike; paralelno, u jednoj švajcarskoj banci instruiše delinkvente kako da virtuelno trguju kao pravi bankari, umesto da na ulici barataju prljavim hiljadama evra dobijenim od prodaje droge. Mnogi, uključeni u debatu iniciranu pisanjem „Ivning standarda”, upitali su se ko više zarađuje: bankari „Goldman Saksa“, ili dileri? Bivši trejder „Goldman Saksa“, opisujući bankarske transakcije, kaže: „U suštini, trgovanje podseća na piramidu u čijoj osnovi leži ’debeo’ novac. Prosečan bankar zarađuje oko 650 evra nedeljno. Ako radi u odeljenju analitike, prvu godinu službovanja može da završi sa zaradom od 60 – 65 hiljada evra. Ova suma može da se popne, u drugoj ili trećoj godini službovanja, na 100 hiljada“. Tipični izvršni direktor nekog bančinog odseka, čovek u svojim tridesetim godinama, ne smatra se uspešnim ako, posle niza godina službovanja, ne zarađuje oko 300 hiljada evra na godišnjem nivou. Posle nekoliko seoba između banaka (ustaljena praksa je da se na godinu-dve menja filijala) dotični bankar, u svojoj 35. godini, već ima na računu, ili u nekretninama, oko 2 miliona evra. Na primer, rekordna godina za Lojda Blenkfajna, izvršnog menadžera „Goldman Saksa”, bila je 2012, kada je zaradio 8 miliona evra. Sledeće, ceo milion manje. Po vlastitom priznanju, taj gubitak je filozofski podneo, s obzirom da je svetska finansijska kriza, koja je počela četiri godine ranije, već uzimala danak širom svetskih berzi. Ajša Hombard, bivši rasturač droge u istočnom Parizu, danas član evropske fondacije „Napredovati kroz život”, kaže: „Jadnici na dnu ove piramide zarađuju ponižavajuće malo. Godišnja dobit osobe na čelu ganga, zadužene za određenu teritoriju (gradsku četvrt) je više od 400 hiljada evra. Iskusni diler, nešto kao bankarski stariji menadžer, u uličnoj operaciji prosečno zarađuje oko 12 hiljada mesečno, dok rasturači sa dna dele između sebe ovoliku sumu. U istraživanju za lokalni savet Fondacije, pri londonskom kvartu Brikston, nastanjenom većinom crnačkim stanovništvom, srednja vrednost zarade uličnih dilera je oko 20 hiljada evra godišnje, što je znatno više od prosečne profesorske plate u bolje stojećoj školi gordog Albiona. Oni jedva namiču između 16 i 18 hiljada evra. Vodič kroz podzemlje Fondacija „Napredovati kroz život”, beleži slučaj dilera pod lažnim imenom Džon. Ispovedajući se, veli kako je, posle prve kazne, odležane u zatvoru Feltham, odlučio da bude „pametniji“, ali da nikako, ni po koju cenu, neće napusti ovako unosan biznis. Umesto da izlazi na ulicu, organizovao je svoj tim: „Počeo sam najpre da skupljam podatke i upoznajem mušterije po Sohou. Davao sam brojeve telefona, i uskoro nisam mogao da vozim automobil, telefon mi je, praktično, zvonio bez prestanka… Ranije sam kupovao jednu uncu droge (16 grama), sada nabavljam kilogram i više. Uloženih 20 hiljada mi donosi čistih 60 hiljada evra dobitka“. Maks Deli, koautor knjige „Narkomanija” (2013), svojevrsnog vodiča kroz britansko podzemlje droge, piše: „U proseku, sa 500 evra sedmično, budući da ne plaćate porez, još uvek zarađujete mnogo više nego policajac koji pokušava da vas uhapsi. Međutim, sretao sam dilere, velike zverke, koji za sedam dana namiču milione evra što znači da, ako ste na dobroj koti, u blizini Sohoa ili Sitija, Monmartra ili Trga Konkord, Berlinerplaca… i, ako vas posluži sreća, postajete milioner za sedam dana! Naravno, to ima svoju cenu, ona se plaća, izuzev ako imate snage i pameti da se na vreme izvučete iz prljavog biznisa“. Delijeva istraživanja potvrđuju nalaze fondacije „Napredovati kroz život”: „U zavisnosti od piramidalnog položaja, da li je pešak, bezbednjak, ili diler na licu mesta, ulični prodavac mesečno može da zaradi 2.000 evra. Sistemom striktno vlada piramidalna šema: tu su ulični rasturači, većinom dečaci ili devojčice, ulični frontmeni, poslovođe koje nadgledaju tok prodaje i, na kraju, tu je i ulični šef. On, iz blizine, upravlja celim timom. Dileri droge ne vode evidenciju poslovanja, pa su procene o njihovim zaradama aproksimativne. Ali, kao i uvek u životu, i ovde važi pravilo: najizloženiji ruci pravde, tzv. sitne ribe, zarađuju najmanje, a robijaju najduže“. U svojoj knjizi Deli navodi slučaj dilera koji zarađuje nešto više od izvršnog direktora „Goldman Saksa“ Lojda Blenkfajna, ali ima i onih koji se razbacuju brojkama, jer velike cifre, naprosto, donose veliki ugled. Taj, kod bankara i dilera, ide ruku pod ruku: „Jeste, ima tu sličnosti. Bankari misle da zaslužuju respekt, jer rade za ovu ili onu renomiranu banku. Ali i dileri droge misle da su vredni svakog respekta. Obe strane preko ruku preturaju ogroman novac putem sumnjivih transakcija, a pitanje je koliko je taj posao moralan i zakonski“. Istraživanje „Ivning standarda” povlači paralelu između bankarskog i dilerskog posla. Kod bankara, u poslu sa milionima i milijardama, najveći rizik predstavlja mogućnost gubitka posla i, samim tim, ostajanje bez visoke zarade. Tu je i mogućnost dobijanja stresa, a kao njegova posledica javlja se podleganje čarima narkotika. Ajša Hombard, bivši pariski diler, kaže da je među bankarima imao nekoliko izuzetno platežnih mušterija. Zaključak Maksa Delija je ironičan i paradoksalan: „Mnogi dileri bi voleli da se okušaju u bankarskom poslu trejdinga, i svoje veštine bi testirali u hazardu banke, dok bi bankari pod stresom radije izašli na ulicu nego što, iz dana u dan, strepe od nepredvidljivih ćudi berze“. Tekst: Miodrag Milanović  

Pročitajte više »

VOJISLAV RADOJKOVIĆ: RELIGIJA I HRANA

Ovo pišem 25. maja, na dan Titovog rođenja, a neposredno posle Ramazana i razmišljam o hrani. O alkoholu, nekom drugom prilikom. Elem, zašto muslimani i Jevreji ne jedu svinjetinu, dok je mi tamanimo i kakve veze ima Tito sa tim? Da krenem iz početka, pravo iz pećine.   Svi znate za čuvene crteže životinja, koje su nam ostavili naši davni ...

Pročitajte više »

EKSKLUZIVNI INTERVJU SA HAYLEY WILLIAMS

Pevačica je prošle nedelje objavila fotografiju sa Spotify na kojem promovisala svoj novi album Petals for Armor, i zamolila je svoje fanove da ga dožive kao „album apokalipse“. U pred-pandemijskom trenutku pevačica pop-punk grupe Paramore izdala svoj solo debi album. Za Hayley Williamsa to nije najčudniji deo ove priče. “Najčudniji deo je da pored mene nisu Zac i Taylor “, kaže ona, govoreći o bubnjaru Zacu ...

Pročitajte više »

MENSONOVE ŽENE: KRVOLOČNE, LEPE I POREMEĆENE

Čarls Mensonove žene. One su pod uticajem halucinogenih supstanci zavedene njegovom idejom o apokaliptičnom ratu rasa,  ubijale su po njegovom naređenju, zajedno sa muškim članovima njegove krvoločne porodice. Danas, 50 godina kasnije, kada je njihov predvodnik mrtav, a koji je svoju kaznu izdržavao u zatvoru Korkoran u Kaliforniji, ponovo su došle u centar pažnje i postavlja se pitanje šta se ...

Pročitajte više »

ILUZIJA ZVANA LJUBAV I PRIJATELJSTVO

Postoji jedan znak koji jasno govori da nema ljubavi. Ni ljubavi, ni prijateljstva, ni simpatije. Iako se sve to može opravdati, preokrenuti, čak i pred samim sobom. Ali ako se to događa, nema ljubavi. Ponekad postoji skrivena mržnja, čak skrivena i od samog sebe. To je kada udaraju po bolnom mestu. Svi mi ponekad udaramo: rečima i postupcima, naravno. Nije ...

Pročitajte više »

VOJISLAV RADOJKOVIĆ: DERBI

Bernard Rasel, u “Istoriji zapadne civilizacije“, kaže da se od Starih Grka delimo na one koji su za državu („socijalne ovce“ – Hegel), i one koji su protiv nje. Delimo se, takođe, i na navijače “Zvezde” i “Partizana”, na mršave i debele, crne, bele, žute… Borci za ljudska prava i jednakost u svetu, neće se saglasiti sa mnom ako kažem ...

Pročitajte više »

NEZAVISNA DRŽAVA RIJEKA

  Ni Benito Musolini kao ni Adolf Hitler nisu izmisli one raskošne vojne parade i teatralne govore kojima su opčinjavali mase. Navedene vođe ugledale su se na jednog italijanskog pesnika koji je, pre tačno sto godina, sa pristalicama umarširao u Rijeku. Pre ulaska Italije u Prvi svetski rat, Londonskim sporazumom iz 1915. dogovoreno je da, nakon pobede, Italija dobije Trst ...

Pročitajte više »

BIZARNI KALENDARI KROZ ISTORIJU

  Svi znamo za gregorijanski, julijanski, kineski i islamski kalendar. To su najpopularniji kalendarski sistemi koji se koriste i danas. Međutim, kroz istoriju pojavljivali su se i druge forme kalendara nastajale na vrhuncu moći određene političke struje. Sovjetski revolucionarni kalendar   Kalendar je predstavljen u Sovjetskom Savezu 1929. godine, a u njemu je bio smanjen broj dana u nedelji sa ...

Pročitajte više »

VOJISLAV RADOJKOVIĆ: GOLA ISTINA

Da se prisetimo priče: “ Od kada postoje, Istina nije verovala Laži. Bila je nepoverljiva i onda kada ju je Laž pozvala da se zajedno okupaju u jezeru. No, pomislila je da joj se ništa loše ne može da dogodi i pristala je. Skinule su se i zaplivale. Laž je samo to čekala, izletela je na obalu i obukla odelo ...

Pročitajte više »

HAMZA BENDELLAĐ: bandit ili heroj

Alžirski haker i programer zloćudnog softvera SpyEye, za neke junak modernog doba Hamza Bendellađ američki sud osudio je na 15 godina zatvora pod optužbom vezanom za njegovu ulogu u razvoju i distribuciji virusa. 27-godišnji Bendellađ  priznao je krivicu za prevaru banaka, za prevaru i zloupotrebu interneta. Suočio se sa potencijalnom kaznom od 60 godina zatvora i novčanom kaznom od 24 miliona dolara. ...

Pročitajte više »

ERGELA BESNIH KOLA

ZZ Top Trojica bradatih momaka poznata su po četiri stvari. Prvo, po blues-rock muzici koja nikad ne stari. Drugo, njihove  duge brade su prepoznatljivi zaštitni znak već decenijama. Treće, prelepe devojke u njihovim spotovima i četvrto, poseduju super cool automobile. U stvari, član ZZ-a, Billy Gibbons ima besprekoran ukus za klasične američke mašine i unikatne automobile.   Monkees Sredinom 60-ih, neki od najboljih ...

Pročitajte više »

GOJKO BOŽOVIĆ, pesnik, esejista i izdavač

„Živeti po svojim uverenjima i saznanjima. Živeti u miru sa sobom. Ne činiti nikome zlo. Misliti na sutrašnji dan. Za mene je to sloboda.“ Fokus vesti: Mihael Kriger, nagrađivani pisac, pesnik, prevodilac i direktor jedne od najvećih nezavisnih izdavačkih kuća u Berlinu, u jednom intervjuu je izjavio: „U svakom trenutku, u svakoj državi, bez obzira na broj stanovnika, postoji barem ...

Pročitajte više »

VOJISLAV RADOJKOVIĆ: ROĐACI, UDRITE KAKO VAM VOLJA

Napomena: Svaka uočena sličnost ili razlika sa stvarnim ljudima, događajima, ili državama je – NAMERNA, jer, to je tako normalno u zemlji autora kolumne. U jednoj zemlji, najveći borci za demokratiju i ljudska prava, vole komunistu Tita, a njihovi oponenti, tvrdi nacionalisti, veličaju Karađorđeviće čiji potomak i ne govori dobro maternji jezik. Oni prvi i dalje vole himnu „Hej Sloveni“, ...

Pročitajte više »
Facebook